Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3, a u vezi člana 374. stav 1. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog odluke o troškovima parničnog postupka.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je pred drugostepenim sudom učinjena povreda postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju tužilac ukazuje u reviziji. Protiv prvostepene presude žalbu je izjavio tuženi i prvostepenu presudu pobijao u usvajajućem delu i u delu odluke o troškovima parničnog postupka, a tužilac je žalbu izjavio protiv prvostepene presude u odbijajućem delu tužbenog zahteva i u delu odluke o troškovima spora. Ispitujući prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, a pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP i na pravilnu primenu materijalnog prava, drugostepeni sud je našao da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na kojoj se žalbama osnovano ukazuje, jer ima nedostataka zbog kojih se njena pravilnost ne može ispitati. Iz navedenih razloga drugostepeni sud je, a s obzirom na to da je prvostepena presuda već ranije bila ukinuta, otvorio raspravu, izveo dokaze, cenio dokaze i ukinuo prvostepenu presudu u celosti i odlučio o tužbenom zahtevu tužioca.

Drugostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza i ocene tih dokaza utvrdio da je između „GG“ iz ..., u stečaju, kao prodavca i tužioca, kao kupca, zaključen ugovor o kupoprodaji koji je za predmet imao katastarsku parcelu ... u ..., na kojoj je sagrađen magacin površine 400 m2 sa uređenim i neuređenim građevinskim zemljištem, sa benzinskom pumpom, ogradom i poljoprivrednim zemljištem, sve opisano u posedovnom listu broj ... KO ... .

Presudom Opštinskog suda u Loznici P 1155/07 od 22.01.2008.godine (postala pravnosnažna dana 29.02.2008.godine) utvrđeno je da ukupan dug tužioca za isporučenu električnu energiju do 30.09.2007.godine sa obračunatom kamatom do tog datuma iznosi 12.237,73 dinara, što je tuženi dužan priznati, pa je obavezan da trpi da tužilac izvrši uplatu navedenog iznosa, čime će u potpunosti biti izmirena sva potraživanja tuženog prema tužiocu za isporučenu električnu energiju na četiri brojila bliže navedena u izreci prvostepene presude. Obavezan je tuženi da po uplati iznosa od 12.237,73 dinara izvrši priključak tužiočevih brojila na elektručnu mrežu na tehnički propisan način, u roku od 8 dana od dana izvršene uplate, a ako to ne učini tužilac je ovlašćen da preko ovlašćenog stručnog lica izvrši priključenje navedenih brojila na električnu mrežu, sa pravom na naplatu tih troškova, odnosno te činidbe u izvršnom postupku. Nakon što je 06.06.2008.godine uplatio iznos od 12.238,00 dinara, a po proteku roka za dobrovoljno izvršenje obaveze tuženog po presudi, tužilac nije tražio njeno prinudno izvršenje. Tuženi je tužioca priključio na električnu mrežu dana 06.12.2010.godine. Dana 04.03.2008.godine „DD“ iz ..., u ime firme u razvoju „ĐĐ“, koja je planirala pokretanje ... proizvodnje gotovih i polugotovih proizvoda, uputila je ponudu tužiocu u cilju dugoročnog poslovanja za iznajmljivanje poslovne hale na rok ne manje od 10 godina sa poslovnom klauzulom produženja ugovora na sledećih 10 do 15 godina. Za prvih 10 godina ponudili su zakupninu 2,25 evra po 1 m2, odnosno 900 evra mesečno. Tužilac nije dostavio dokaz da je na ovu ponudu odgovorio. Dana 11.03.2008.godine, firma „EE“ ... uputila je dopis tužiocu u kome navode da su zainteresovani da zakupe dizel pumpu kapaciteta 3.000 litara za iznos od 560 evra mesečno, s tim da bi za slučaj postignutog dogovora počeli sa radom tokom maja meseca tekuće 2008.godine. Za slučaj prihvatanja ponude tražili su da budu blagovremeno obavešteni. Tužilac nije dostavio dokaz da je na ovu ponudu odgovorio. Katastarska parcela broj ... nalazi se u centru ..., uz asfaltiranu saobraćajnicu u neposrednoj blizini magistralnog puta ...-..., objekat – magacin je izgrađen od čvrstog materijala u montažnom vemont sistemu gradnje sa armirano-betonskom konstrukcijom i oblogom od betonskih elemenata. Krov je ravan sa bitumenskom hidroizolacijom. Sastoji se od kancelarijskog i magacinskog prostora. Objekat je namenski izgrađen za magacinski prostor sa podignutom kotom poda za kamionski pristup objektu, utovar istovar robe. Zbog neodržavanja, objekat prokišnjava i nalazi se u lošem stanju sa trajnim deformacijama, spuštenih plafona, zidova i podova. Objekat je delimično u funkciji i u njemu ima lagerovane rashodovane opreme, veš mašina, zamrzivača i ostalo. Zakupnina za predmetni objekat u stanju u kome je u vreme veštačenja iznosi 200 evra mesečno. Ukoliko bi objekat tužioca bio u upotrebljivom stanju u 2008.godini, mogla se ostvariti zakupnina u iznosu od 900 evra mesečno, kao najpovoljnija ponuda za tužioca. Tužilac je osnovao 31.03.2009.godine preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge „ŽŽ“ d.o.o. ..., sa šifrom delatnosti ...., za popravku aparata za domaćinstvo i kućne i baštenske opreme. Tužilac je zakonski zastupnik navedenog preduzeća i u istom ima udeo od 100%. Pored pretežne delatnosti (popravka ostalih električnih aparata za domaćinstvo) preduzeće je registrovano za obavljanje preko 190 delatnosti (gajenje žita i drugih useva, uzgoj svinja, živine, ovaca, koza, konja, proizvodnju makarona, proizvodnju vina i svežeg grožđa, proizvodnju električnih aparata za domaćinstvo, posredovanje u prodaji, delatnost pošte, frizerske i druge tretmane ulepšavanja), a između ostalih i za trgovinu na malo motornim gorivima.

Pravilno je drugostepeni sud primenom odredbe člana 7. i 8. ZPP ocenio svaki dokaz zasebno i sve dokaze zajedno, pismenu dokumentaciju, cenio iskaze svedoka, tužioca, kao i nalaz i mišljenje veštaka, pa se neosnovano u reviziji tužioca ističe da drugostepeni sud nije pravilno cenio izvedene dokaze, posebno da nije pravilno cenio iskaze saslušanih svedoka.

Na utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca, a sobzirom na to da je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka prvostepena presuda u celosti ukinuta, tužbeni zahtev kao neosnovan odbio.

Predmet tužbenog zahteva tužioca je isplata izgubljene koristi koju je pretrpeo jer tuženi nije postupio po pravnosnažnoj presudi i nije mu priključio objekte na elektručnu mrežu 35 meseci. Štetu je pretrpeo jer nije mogao da koristi benzinsku pumpu radi snabdevanja dizel gorivom potrošače, niti je mogao da izdaje poslovni prostor-magacin u površini od 400 m2, a nije stekao mogućnost da se bavi prodajom dizil goriva i drugih derivata od nafte iako je za to registrovao preduzeće.

Iz utvrđeih činjenica proizlazi da je tužilac sporne objekte kupio u januaru 2005.godine zajedno sa parcelom i da je u tim objektima imao struju sve do 2007.godine, kada mu je zbog duga njegovog prodavca, isključena struja. Tužilac je svoju obavezu na isplatu duga tuženom, koja je utvrđena pravnosnažnom presudom P 1155/07 od 22.01.2008.godine ispunio dana 06.06.2008.godine, a da je tuženi izvršio priključenje na električnu mrežu 06.12.2010.godine.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilac nema pravo na izmaklu korist prema odredbi člana 189. Zakona o obligacionim odnosima za period od 22.01.2008.godine – dan donošenja prvostepe presude do 15.06.2008.godine – dan padanja u docnju tuženog. Tuženi je pao u docnju sa ispunjenjem svoje obaveze na priključenje tužioca na električnu mrežu istekom 8 dana od dana izvršene uplate, a to je 15.06.2008.godine. Do tog datuma nije ni postojala obaveza tuženog da priključi tužioca na električnu mrežu, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Pravilna je odluka drugostepenog suda da tužilac nema pravo na naknadu štete u vidu izmakle koristi i za period od 15.06.2008.godine pa do 06.12.2010.godine.

Prema odredbi člana 189. stav 1. i 3. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je na tužiocu bio teret dokazivanja činjenica da je osnovano mogao očekivati da bi u spornom periodu prema redovnom toku stvari ili posebnim okolnostima izdao magacin i benzinsku pumpu u stanju u kome su se nalazili, kao i teret dokazivanja izgubljene koristi, kao razlike između zakupnine koju bi za te objekte ostvario, odnosno zarade ili uštede koju bi ostvario da njegovo preduzeće je moglo da koristi pumpu, te visine troškova koje bi imao radi redovnog održavanja objekta.

Na osnovu izvedenih dokaza pred drugostepenim sudom i ocene tih dokaza, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilac nije dokazao da je u navedenom periodu imao štetu u vidu izgubljene dobiti koja bi bila u uzročno- posledičnoj vezi sa propuštanjem tuženog da njegove objekte priključi na električnu mrežu. Tokom drugostepenog postupka tužilac nije tvrdio, niti dokazivao da je predmetne objekte kupio u svrhu izdavanja, da ih je izdavo pre isključenja struje do 2007.godine, niti da je magacin izdavao nakon što mu je od strane tuženog uključena struja, iz čega proizilazi da u spornom periodu, prema redovnom toku stvari nije mogao osnovano očekivati dobitak od zakupnine. Pored toga, tužilac je imao pravnosnažnu presudu, kojom je tuženi obavezan da ga priključi na električnu mrežu. Tužilac nakon proteka roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze od strane tuženog nije tražio izvršenje pravnosnažne presude, pa je pogrešno isticanje u reviziji da se on više puta usmeno obraćao tuženom i da tuženi nije priključio struju. Pravilno je drugostepeni sud cenio ponude od 11.03.2008.godine i 04.03.2008.godine i zaključio da su ove ponude poslate oko 3 meseca pre nego što je tužilac isplatio dug tuženom, a što je bio uslov za nastanak obaveze tuženog na uključenje struje. Da je tužilac imao ozbiljnu nameru da objekte izda u zakup (magacin i pumpu) ne bi u tom slučaju isplatu prolongirao više od 3 meseca od pravnosnažnosti presude i učinjenih ponuda, a pored toga, kako je utvrđeno ni na jednu od ovih ponuda nije odgovorio. Iz ponude za zakup pumpe od 11.03.2008.godine, proizlazi da je ponudilac imao nameru da počne sa radom u maju mesecu 2008.godine, pa kako je tužilac dug isplatio 06.06.2008.godine, pravilno zaključuje drugostepeni sud da do zaključenja ugovora o zakupu nije došlo krivicom tuženog, što nije uključio struju, već je propust tužioca što u kraćem roku nije izvršio svoju obavezu na isplatu, a nije tražio ni uključenje struje prinudnim izvršenjem, nakon proteka dobrovoljne obaveze tuženog iz pravnosnažne presude. Tužilac sa ZZ nije zaključio ugovor o zakupu iz razloga što tuženi nije uključio struju, kako to tužilac tvrdi, jer je na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno da ZZ jeste pregovarao, ali cisternu nije uzeo u zakup jer nije imao stvarnu potrebu.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilac nije dokazao da je njegovo preduzeće za proizvodnje i sluge „ŽŽ“ d.o.o, koje je osnovano 31.03.2009.godine bio energetski subjekt - odnosno pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u registar za obavljanje jedne ili više energetskih delatnosti u smislu odredbe člana 3. tačka 9. Zakona o energetici, koji je važio u spornom periodu, niti je dostavio dokaz da je ishodovao licencu, za obavljanje energetske delatnosti koja je bila uslov i za obavljanje delatnosti kupovine i prodaje nafte i derivata nafte-na veliko i malo.

Iz navedenih razloga neosnovano je isticanje u reviziji tužioca da je i u tom delu drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilac u periodu od 15.06.2008.godine do 06.12.2010.godine nije imao izmaklu korist zbog propuštanja tuženog da objekte priključi na električnu mrežu, ovo iz razloga što je veštačenjem utvrđeno da je magacin zbog neodržavanja prokišnjavao, da se nalazio u lošem stanju i da ima trajne deformacije spuštenih plafona, zidova i podova. Kako je utvrđeno hala – magacin u spornom periodu bila je korišćena od strane tužioca, njegove firme koju je osnovao 2009.godine ili nekog trećeg lica. Na osnovu nalaza veštaka je utvrđeno, da je objekat delimično bio u funkciji i da su se u njemu nalazile lagerovane rashodovane stvari (veš mašine, zamrzivači i sl.), za koje tužilac tokom postupka nije naveo čije su i po kom osnovu se tu nalaze i da li je za to dobijao od trećeg lica naknadu.

Na osnovu izloženog proizlazi da tužilac nije dokazao da je u spornom periodu pretrpeo štetu u vidu izgubljene koristi zbog neizdavanja magacina i pumpe, odnosno nekorišćenja pumpe, koje je u uzročno-posledičnoj vezi sa propuštanjem tuženog da ispuni svoju obavezu utvrđenu pravnosnažnom presudom i priključi objekte tužioca na električnu mrežu, pa je pravilno tužbeni zahtev tužioca odbijen. Iz navedenih razloga, neosnovano u reviziji tužilac ističe da je drugostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je odluka drugostepenog suda da tužilac nema pravo na troškove žalbenog postupka.

Kako se ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost drugostepene odluke, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić