Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, protivnik predlagača je izjavio blagovremenu reviziju, u odnosu na potvrđujući deo, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona parničnom postupku.

Predlagač je dostavio odgovor na reviziju protivnika predlagača.

Odredbom člana 27 stav 1 Zakona o vanparničnom postupku(„Službeni glasnik SRS“ br.25/82 i 48/88, „Službeni glasnik RS“ br 46/95...106/2015) propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda dozvoljena revizija ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11...18/20),, revizija je uvek dozvoljena ako je to posebnim zakonom propisano

Pošto je ovo vanparnična stvar koja se odnosi na stanarsko pravo sledi da je revizija dozvoljena jer je tako propisano Zakonom o vanparničnom postupku, pa je odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača suvišno.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje drugostepenog suda, u smislu odredbe člana 408., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač je stanovao u baraci u ulici ... broj .., prvo u periodu od 1971. godine do 1980. godine, kada je, kao momak, živeo sa pokojnim VV, koji je bio nosilac stanarskog prava na toj baraci i stric njegovog oca, a nakon ženidbe iselio se iz barake. U baraku se ponovo uselio 1983. godine, tako što je istu koristio, sa članovima svoje porodice, sve do njenog rušenja 2006. godine. Pokojni VV je preminuo 1985. godine, a predlagač je nastavio da koristi predmetni stan nakon njegove smrti i da plaća sva zaduženja u vezi sa korišćenjem stana. Rešenjem gradonačelnika Grada Kragujevca od 15.06.2006. godine, koje je pravnosnažno 07.12.2007. godine, predlagaču je stan broj .., u ulici ... broj .., dat na korišćenje na određeno vreme, jer je rešenjem nadležnog organa Grada Kragujevca zabranjeno korišćenje navedene barake zbog postojanja nedostataka koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta, njegove okoline, za život i zdravlje ljudi zbog dotrajalosti i starosti objekta, iako je utvrđeno da on predmetni stan sa svojom suprugom i decom bespravno koristi neprekidno od 1983. godine, pa je predlagač obavezan da sa Javnim stambenim preduzećem „Kragujevac“ iz Kragujevca, zaključi ugovor o zakupu na stanu u Kragujevcu u ulici blok „BB“ u lameli .., stan broj .., odmah po pravnosnažnosti tog rešenja. Na osnovu tog rešenja, između Javnog stambenog preduzeća „Kragujevac“ iz Kragujevca i predlagača, je zaključen ugovor o zakupu stana broj ..., na određeno vreme, 11.01.2008. godine, na osnovu kog je zakupac primio na korišćenje predmetni stan.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da predlagač nije bio član porodičnog domaćinstva prethodnog nosioca stanarskog prava, u smislu odredbe člana 9. stav 2, 3, 4. i 5. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik SRS“ br. 9/85), ali da je pravnosnažnim rešenjem gradonačelnika Grada Kragujevca od 15.06.2006. godine i zaključenjem ugovora o zakupu stana 11.01.2008. godine, on stekao drugačiji pravni status koji je samostalan i nezavistan u odnosu na raniji pravni status, pošto je ugovorom o zakupu predlagaču konstituisano svojstvo zakupca predmetnog stana na određeno vreme, bez određivanja roka trajanja zakupa, zbog čega se smatra da je taj ugovor, prema odredbi člana 595. Zakona o obligacionim odnosima i člana 7. stav 3. Zakona o stanovanju, zaključen na neodređeno vreme, pa su predlog predlagača usvojili.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo.

Zakonom o stambenim odnosima („Službeni glasnik SRS“ broj 9/85), koji je bio na snazi u vreme smrti prethodnog nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu, pokojnog VV, u odredbi člana 9. stav 2, propisano je da se pod članom porodičnog domaćinstva zakupca stana u smislu tog Zakona smatraju: bračni drug, dete (rođeno u braku ili van braka, usvojeno ili pastorak), roditelji zakupca i njegovog bračnog druga, kao i lica koja je zakupac po zakonu dužan da izdržava. Ako u stanu u slučaju smrti zakupca nije ostao ni jedan član porodičnog domaćinstva zakupca, novi ugovor o zakupu zaključuje lice koje je prestalo da bude član porodičnog domaćinstva zakupca ili lice koje je bilo član porodičnog domaćinstva prethodnog zakupca: brat, sestra i slično, ako je nastavilo da stanuje u istom stanu (stav 3.).

Odredbom člana 7. stav 3. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 50/92...16/97), propisano je da ako u ugovoru o zakupu nije utvrđeno vreme trajanja zakupa, smatraće se da je ugovor zaključen na neodređeno vreme. Na osnovu odredbe člana 30. stav 1. istog Zakona, od dana stupanja na snagu ovog Zakona na stanu se ne može steći stanarsko pravo. U smislu odredbe člana 47. stav 1. Zakona o stanovanju, lice kome je pravnosnažnom odlukom dodeljen na korišćenje stan sa stanarskim pravom, a koje do dana zaključenja na snagu ovog Zakona nije zaključilo ugovor o korišćenju tog stana, zaključiće ugovor o zakupu tog stana sa pravima koja su ovim Zakonom utvrđena za zakupca društvenog stana na neodređeno vreme.

U konkretnom slučaju, predlagač, u smislu odredbe člana 9. stav 2. Zakona o stambenim odnosima, nije bio član porodičnog domaćinstva prethodnog nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu, jer sa njim nije bio u srodničkom odnosu koji bi mu omogućio sticanje tog prava, na osnovu te odredbe Zakona. U vreme kada je gradonačelnik Grada Kragujevca doneo rešenje III-../06 od 15.06.2006. godine kojim je predlagaču dat u zakup na određeno vreme predmetni stan zbog rušenja barake koju je on sa porodicom, bespravno koristio, na stanu se više nije moglo steći stanarsko pravo, u smislu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o stanovanju. Ugovor o zakupu stana na određeno vreme, broj .. od 11.01.2008. godine, nije osnov za sticanje stanarskog prava na predmetnom stanu, niti se, zbog činjenice da nije utvrđeno vreme trajanja zakupa, smatra da je ugovor zaključen na neodređeno vreme, u smislu odredbe člana 7. stav 3. istog Zakona, pošto pravo ne može da nastane iz neprava (bespravnog stanovanja). Predlagaču predmetni stan nije dodeljen na korišćenje sa stanarskim pravom nego mu je dat u zakup na određeno vreme. U konkretnom slučaju se ne primenjuje odredba člana 596. Zakona o obligacionim odnosima, jer je članom 568. istog Zakona propisano da se naznačena odredba neće primenjivati na zakupe uređene posebnim zakonom. Zakon o stanovanju je zakon lex specialis, a odredbom člana 9. Zakona o stanovanju propisano je da ugovor o zakupu prestaje istekom vremena na koje je zaključen. Predlagač nema pravo da otkupi predmetni stan, u smislu odredbe člana 16. stav 1. – 4. Zakona o stanovanju, jer nije ispunjen uslov propisan tom odredbom Zakona, da zakupac (predlagač) ima zaključen ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, što ovde nije slučaj. Pošto period trajanja zakupa nije određen, predlagač nije lišen prava na dom.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić