Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca OJT Gornji Milanovac, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Dmitrović advokat iz ..., radi određivanja mere zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 323/20 od 28.08.2020. godine, u sednici veća koja je održana dana 28.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P2 102/19 od 18.05.2020. godine i presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 323/20 od 28.08.2020. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P2 102/19 od 18.05.2020. godine, stavom prvim izreke, zabranjeno je tuženom da na bilo koji način uznemirava sestru BB iz ..., Opština ... i sestričinu maloletnu VV iz ... i nalaže mu se da se uzdržava od svakog drskog, bezobzirnog i zlonamernog ponašanja kojim ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo sestre BB i sestričine VV počevši od dana donošenja ove mere. Stavom drugim izreke, zabranjeno je tuženom približavanje sestri BB iz ... i sestričini VV iz ... na udaljenost od 200 metara počeviši od dana donošenja mere. Stavom trećim izreke, određeno je da su mere zaštite od nasilja u porodici iz stava jedan i dva određene na period od godinu dana i mogu biti produžene sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih su određene.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 323/20 od 28.08.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P2 102/19 od 18.05.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Kako je odredbom člana 208. Porodičnog zakona propisano da je revizija uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, to je ovaj sud o reviziji odlučivao u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Iz spisa proizilazi, da su tuženi AA, njegova sestra BB i njihov otac zajedno živeli u porodičnoj kući u ..., vlasništvo GG. Odnosi među njima su se pogoršali od kraja 2017. godine kada je deda umro, a posle dedine smrti otac tužene se preselio u susednu kuću koju je preuredio za stanovanje. Posle dedine smrti BB je htela da podeli kuću, tuženi nije na to pristao, dolazilo je do svađa posle kojih BB nije želela da govori sa tuženim i on je izbegavao da govori sa njom, stalno je postojala neka tenzija zbog čega se BB zajedno sa svojom ćerkom VV iselila iz kuće oko 01. oktobra 2018. godine i preselila u ..., ali je u iznajmljeni stan prenela samo lične stvari. Dana 21.10.2018. godine BB je zapaljena ... i ona je sumnjala na tuženog AA jer nije želeo, niti ponudio pomoć oko raščišćavanja posle požara. Dana 03.11.2018. godine u 15,15 časova tuženi je prijavio sestru BB da je iz zajedničke kuće iznela zamrzivač i hranu. Istog dana, 30 minuta posle toga, BB je prijavila tuženog AA da je maltretira zbog nerešenih imovinskih odnosa. Tom prilikom je sačinjen izveštaj o postupanju u Policijskoj stanici Gornji Milanovac, gde je konstatovano da je obavljen razgovor sa BB, da je izjavila da je brat AA nije vređao ni pretio, niti nasrnuo na nju na bilo koji način, već je pitao gde im je zajednička imovina (meso i zamrzivač), a tuženi AA je izjavio da je primetio da su njegova sestra BB i otac GG prebacivali stvari iz jedne kuće u drugu i da je pitao gde su prebacili jedan od zamrzivača, da BB nije vređao ni pretio, niti nasrtao, tako da je policijski službenik koji je izašao na lice mesta primetio da postoje poremećeni odnosi između AA i njegove sestre BB jer imaju nerešene imovinske odnose i procenio da ne postoji rizik od mogućeg nasilja. BB sa maloletnom ćerkom često boravi u ... u poseti ocu, ali izbegava susrete sa bratom i svaki vid komunikacije, pa je pred Centrom za socijalni rad izjavila da se AA njoj i njenoj maloletnoj ćerki ne obraća. Centar za socijalni rad je procenio da je nizak stepen rizika da se ponovi nasilje i dalji rad sa članovima porodice ... nije planiran, da su BB, AA i njihov otac smatrali da im nisu potrebne usluge centra i da ne žele reuspostavljanje srodničkih odnosa, pa je rad na slučaju zatvoren 26.12.2018. godine. U izveštaju Centra za socijalni rad od 16.03.2020. godine navedeno je da nemaju novih informacija vezano za porodično nasilje, da je sa porodicom ... rađeno 2018. godine i nakon procene da ne postoji rizik od mogućeg nasilja u porodici zatvoren rad na slučaju. BB je pred sudom izjavila da je primetila da je tuženi prati, da je gleda kada je u svojoj prodavnici, mada nije sigurna, te da je sigurna da je jedno veče pratio do grada, da oseća strah za sebe i za svoje dete, da se tuženi nenormalno ponaša u zadnje vreme zbog čega je uznemirena.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da postoji nasilje u porodici od strane tuženog AA prema BB i njenoj ćerki, jer se tuženi oštećenoj BB više puta obraćao povišenim tonom, što je činio pred njenom ćerkom i ocem, zabranio im ulazak u kuću u kojoj su svi do nedavno živeli, da je evidentno da BB ima strah od AA zbog načina njegovog ponašanja prema njoj i ocu, kao i zbog sumnje da je on zapalio prodavnicu, bez obzira što to nije dokazano, sa kojih razloga su usvojili tužbeni zahtev primenom odredbe člana člana 197. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijane odluke su zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava, usled čega činjenično stanje nije potpuno utvrđeno.

Odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice. Nasilje u porodici u smislu stava 1. ovog člana smatra se između ostalog i vređenje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje (stav 2. tačka 6. ).

Nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice. To može da bude vređanje i drugo verbalno maltretiranje, kao i fizičko nasrtanje ili telesno povređivanje. Da bi određeno ponašanje bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije nužno da bude trajno i višekratno, već je u određenoj situaciji dovoljan i pojedinačan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici.

U postupku za zaštitu od nasilja u porodici sud treba da ispita da li je, ako jeste, kako je nasilje ispoljeno, odnosno da utvrdi da li je konkretno ponašanje lica za koje se tvrdi da je izvršilac nasilja, a koje ponašanje se sastoji u određenim radnjama, propuštanju, gestikulaciji i slično, zaista ispoljeno i da potom kvalifikuje to ponašanje. Drskost, bezobzirnost, zlonamernost su suštinska obeležja nasilja u porodici, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja, to su pravni standardi čiju sadržinu treba da popuni sud svojim sudom vrednosti. To znači da sud treba da, koristići objektivne mere i uzimajući u obzir sve specifične, objektivne i subjektivne okolnosti konkretnog slučaja, zauzme stav da li je konkretna radnja, odnosno ponašanje, takvo da se može smatrati drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem. Pri tome je neophodno da sud pokaže „nultu“ toleranciju na nasilje, što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja i komunikacije među članovima porodice, kvalifikuje kao nasilje u porodici.

Međutim, iz utvrđenog činjeničnog stanja sledi je BB pred sudom izjavila da se zbog loših odnosa i nedostatka komunikacije sa bratom AA iselila iz porodične kuće jer je stalno bilo tenzija, da je primetila da je tuženi prati, mada nije sigurna, da je verbalno napao pred kućom u prisustvu ćerke i oca, zabranio da dolazi u kuću otac kad nije tu. U izveštaju o postupanju Policijske stanice Gornji Milanovac od 03.11.2018. godine navedeno je da, u obavljenom razgovoru BB je izjavila da je brat nije vređao, niti pretio, niti nasrnuo na nju na bilo koji način, već je pitao gde im je zajednička imovina, te da se radi o poremećim odnosima među njima. Saslušan kao svedok, policijski službenik DD koji je sastavio izveštaj, izjavio je da je pitao BB da li ju je AA na bilo koji način ugrozio, da li joj je uputio pretnje, vređao, nazvao pogrdnim imenima, udario, nasrtao na nju, ista je odgovorila da je nije ugrozio na bilo koji način, da ne želi da priča sa njim bez advokata, da postoje poremećeni odnosi jer imaju nerešene imovinske odnose, zbog čega je svedok izjavio da je procenio da nema rizika od nasilja u porodici. Iz izveštaja Centra za socijalni rad od 27.09.2019. godine konstatovano je da su srodnički odnosi između BB i AA poremećeni, da BB sa bratom nije bila u dobrim odnosima i pre događaja vezano za prodavnicu koja je izgorela u požaru, da je navela da izbegava svaku komunikaciju i susrete sa bratom, ali da se AA ni njoj, ni maloletnoj ćerki ne obraća, pa je procenjeno da je nizak stepen rizika da se ponovi nasilje. U izveštaju centra od 16.03.2020. godine navedeno je da nemaju nove informacije vezano za porodično nasilje, da je sa porodicom ...rađeno u 2018. godini i nakon procene da ne postoji rizik od mogućeg nasilja u porodici zatvoren rad na slučaju. Svedok GG, otac tuženog AA i BB, je saslušan kao svedok izjavio je da posle iseljenja BB iz kuće u kojoj su zajedno živeli, dolazilo je do rasprave jer BB i AA nikako nisu mogli da se dogovore oko podele imovine, da nije primetio da je AA uznemiravao sestričinu VV, da ga BB posećuje par puta mesečno i uvek dolazi sa ćerkom, da ulazi samo u njegovu kuću, da ne sme da uđe u kuću gde živi AA, jer je AA to lično zabranio, a kada BB sa ćerkom krene iz posete, AA nakon par minuta pali kola i ide za njima, te da je jednom uzrujana BB rekla da, ako VV nešto bude, ona će AA da zakolje.

Iz napred navedenog ne može se sa sigurnošću zaključiti da je tuženi vršio nasilje prema sestri BB i sestričini VV, jer je prvostepeni sud propustio da utvrdi na koji način je tuženi ispoljio nasilje, imajući u vidu, pre svega, različite izjave BB date pred sudom, u policijskoj stanici i pred centrom za socijalni rad, kao i izveštaj Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu, izveštaj o postupanju Policijske stanice u Gornjem Milanovcu i iskaz saslušanih svedoka DD i GG.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će da utvrdi konkretno koje je ponašanje tuženog tuženog ugrozilo duševno zdravlje i spokojstvo BB i njene ćerke VV, zbog čega se plaše tuženog AA, koje reči i kada su upućene, a koje su izazvale strah BB i njene ćerke VV, da li je tuženi AA i kada pratio sestru BB kolima i na osnovu čega je ona sumnjala da je on prati. Imajući u vidu njenu izjavu pred sudom „da se plaši AA još uvek jer je njegovo ponašanje u zadnje vreme nenormalno“, prvostepeni sud treba da utvrdi kakvo je to „nenormalno ponašanje u zadnje vreme“ tuženog zbog kog ponašanja se BB plaši, te zašto je davala različite izjave u policiji, pred sudom i u centru za socijalni rad, u vezi ponašanja tuženog prema njoj. Pošto oceni da li u ponašanju tuženog postoje elementi nasilja u porodici i ukoliko zaključi da postoje, navešće koje konkretno radnje tuženog mogu da se karakterišu kao nasilje u porodici, pa će potom odlučiti koja mera zaštite od nasilja u porodici, propisana članom 198. Porodičnog zakona, može na najbolji način da spreči ponovno izvršenje nasilja i da otkloni okolnosti koje pogađaju i podstiču ponavljanje nasilja ili izvršenje drugih vidova nasilja. Pri tome, sud će imati u vidu da prema članu 277. Porodičnog zakona nije vezan granicama tužbenog zahteva za zaštitu od nasilja u porodici i da može da odredi meru zaštite od nasilja u porodici koja nije tražena ako oceni da se takvom merom najbolje postiže zaštita.

Sa navedenih razloga odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP. Ukinuta je odluka o troškovima postupka, na osnovu člana 165. stav 3. istog zakona, jer zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić