Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., ... čiji je punomoćnik Zoran Aranđelović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 259/20 od 28.07.2020. godine, u sednici održanoj 21.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 259/20 od 28.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 259/20 od 28.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu Prr1 42/19 od 06.02.2020. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu St 53/10 isplati neisplaćeno potraživanje po osnovu radnog odnosa i rada kod stečajnog dužnika DP za proizvodnju procesne opreme “Nikooprema” u stečaju, čija je visina utvrđena zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu u predmetu St 53/10 od 16.09.2010. godine i to: 580.633,27 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.09.2010. godine, kao dana kada je donet Zaključak kojim je utvrđena visina potraživanja pa do konačne isplate, 102.748,66 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate na glavni dug do dana otvaranja stečajnog postupka od 04.05.2010. godine i 11.118,83 dinara na ime troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu na iznos glavnog duga isplati i zakonsku zateznu kamatu od 05.05.2010. godine, kao prvog narednog dana nakon otvaranja stečajnog postupka, pa do 16.09.2010. godine, kao dana donošenja Zaključka kojim je utvrđena visina tužiočevog potraživanja. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 54.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 259/20 od 28.07.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St 53/10 isplati neisplaćeno potraživanje po osnovu radnog odnosa i rada kod stečajnog dužnika DP za proizvodnju procesne opreme “Nikooprema” u stečaju, čija je visina utvrđena zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St 53/10 od 16.09.2010. godine i to: 580.633,27 dinara, zatim 102.748,66 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate na glavni dug do dana otvaranja stečajnog postupka od 04.05.2010. godine i 11.118,83 dinara na ime troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u odnosu na zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu stečaja St 53/10 koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu, na 580.633,27 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 08.10.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate, dok je odbijen deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu stečaja St 53/10 koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu na 580.633,27 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 16.09.2010. godine do 08.10.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade i pripadajuće kamate, drugostepeni sud je odlučio u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.10.2019. godine, radi isplate novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 638.247,19 dinara.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Takođe, kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija tužioca izjavljena protiv drugostepene odluke kojim je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o kamati na glavni dug, kojom je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija tužioca nedozvoljena u ovom delu.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je izjavljena protiv odluke o kamati kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. ZPP u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić