.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6059/2020
24.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milunka Arsić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 272/20 od 28.07.2020. godine, u sednici održanoj 24.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 272/20 od 28.07.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 272/20 od 28.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 400/19 od 12.02.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Čačku St 12/17 (ranije St. 42/10) ukupno 826.991,90 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.07.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate, na teret budžetskih sredstava RS, u okviru sredstava koja su namenjena pokriću tekućih rashoda Privrednog suda u Čačku, osim sredstava namenjenih za zapolene i tekuće održavanje objekata i opreme. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se obaveže tužena da mu na dosuđeni iznos iz stava 1 izreke plati zakonsku zateznu kamatu od 10.05.2010. godine do 08.07.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 43.875,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 272/20 od 28.07.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužene za naknadu troškova postupka povodom izjavljene žalbe.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnoprvnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata novčanog potraživanja iz radnog odnosa čija je visina utvrđena zaključkom o listi priznatih i osporenih potraživanja Privrednog suda u Čačku St 42/10 od 11.02.2011. godine i zaključkom o ispravci od 11.05.2018. godine u ukupnom iznosu od 922.126,23 dinara, od kog iznosa je ostalo neizmireno potraživanje u ukupnom iznosu od 874.773,04 dinara, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana presuda ne odstupa od navedenog Zaključka, kod činjenice da je tužiocu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, sa kojih razloga nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, da bi se u ovom sporu dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.07.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 826.991,90 dinara.
Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, ocenio da je revizija tužene nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
