Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u braku od 1985. godine do 2016. godine kada je brak razveden, ali je faktički zajednica života parničnih stranaka prekinuta 2014. godine, kada je tuženi zasnovao novu vanbračnu zajednicu. Tužilja ima ... godinu, tuženi ... godina. Parnične stranke iz braka imaju dva punoletna sina, a u toku trajanja braka stekli su dve kuće, jednu površine 100 m2 i drugu površine 140 m2 koje se nalaze u istom dvorištu. Tuženi je upisan kao vlasnik kuće u katastru od 140 m2, u kojoj je tužilja ostala da živi sa mlađim sinom koji je na školovanju. Drugu kuću tuženi je preveo na drugog sina, koji u njoj živi sa porodicom. Tuženi živi u iznajmljenom stanu za koji plaća mesečnu zakupninu od 120 evra i dažbine koje u proseku mesečno iznose oko 50 evra. Takođe, tuženi je suvlasnik jednog stana od 50 m2 u ... sa suvlasničkim udelom ½ dela, a druga polovina je u svojini njegovog kolege. Oni ovaj stan izdaju uz mesečnu zakupninu od 80 evra od čega tuženom pripada iznos od 40 evra. Pored toga, tuženi je vlasnik zemlje i stare kuće koju je nasledio od oca i koja predstavlja njegovu posebnu imovinu, a od te zemlje ne ostvaruje nikakve prihode. Takođe, tuženi i dalje plaća sve režijske troškove za kuću u kojoj tužilja živi sa sinom da bi izbegao vođenje izvršnih postupaka za neplaćene komunalne usluge. Tužilja je bila vlasnik stana površine 65 m2 u ... koji je predstavljao njenu posebnu imovinu i ona je taj stan ustupila starijem sinu da ga besplatno koristi kao ..., da bi ugovorom o poklonu 2019. godine tužilja poklonila predmetni stan sinovima svakom po ½ dela. Tužilja nije zaposlena i poslednji put je bila u radnom odnosu 2006. godine, radila je u ... i držala je ..., a po zanimanju je ... . Tužilja ima određene zdravstvene probleme u smislu degenerativnih promena na vratnom i krsnom delu kičme, kao i bolove zbog toga u rukama i nogama, trnjenje i povremene vrtoglavice, ali navedeni zdravstveni problemi je ne sprečavaju da radi poslove ... što je ona po zanimanju. Tuženi je zaposlen kao ... u ... u ... gde ostvaruje mesečnu zaradu od oko 40.000,00 dinara mesečno, pored toga i privatno sarađuje sa ... i izrađuje ..., a pomaže finansijski i sinu koji se još uvek nalazi na školovanju, ima povišen šećer i krvni pritisak i pati od bolesti srca.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zaključili da bi određivanje obaveze izdržavanja tužilje na teret tuženog za njega predstavljalo očiglednu nepravdu. Tužilja, iako ima određenih zdravstvenih problema, nije radno nesposobna, te može da obavlja poslove koji su u skladu sa njenom stručnom spremom i da se radno angažuje. Nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilja samovoljno sebe lišila izvora prihoda time što je svojim sinovima poklonila stan u ... koji je predstavljao njenu posebnu imovinu i koji je mogla da izdaje kao poslovni ili stambeni prostor, čime bi ostvarila i znatni izvor prihoda kojim bi mogla da podmiruje veliki deo svojih potreba. Takođe, sudovi su imali u vidu i da tuženi, iako nema obavezu, svakako doprinosi izdržavanju tužilje time što plaća sve režijske troškove za kuću u kojoj žive ona i njihov sin, kao i to što je nakon prestanka zajednice života napustio domaćinstvo, iznajmio stan, dok je tužilja ostala da živi u kući u kojoj su do tada živeli zajedno, i da iz ovih razloga tužilja nema dodatne troškove zakupa stana koje ima tuženi. Kako tužilja nije nesposobna za rad, usvajanje zahteva za njeno izdržavanje bi predstavljalo očiglednu nepravdu za tuženog kao potencijalnog davaoca izdržavanja s obzirom na njegove imovinske i opšte životne prilike, te su nižestepeni sudovi odbili zahtev tužilje u smislu odredbe člana 151. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni kumulativno postavljeni uslovi iz člana 151. stav 1. Porodičnog zakona za utvrđivanje obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br.18/05), propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Stavom 3. tog člana propisano je da nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

U pogledu navoda o ispunjenosti uslova predviđenih u članu 151. Porodičnog zakona revizija nije osnovana, jer pored uslova da supružnik nema dovoljno sredstava za izdržavanje, zahteva se i da je nesposoban za rad ili da je nezaposlen. Tužilja tokom postupka nije dokazala da je usled bolesti, invalidnosti ili starosti nesposobna da svojim radom ostvari sredstva za svoje izdržavanje, pa je kao radno sposobna osoba u mogućnosti da obavlja poslove svog zanimanja, radi sticanja sredstava za zadovoljene sopstvenih životnih potreba.

U konkretnom slučaju nisu ispunjeni kumulativno postavljeni uslovi iz člana 151. stav 1. Porodičnog zakona za utvrđenje obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje, pa su neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Takođe, suprotno navodima revizije, dosuđivanje izdržavanja tužilji predstavljalo bi nepravdu za tuženog koji i pored toga što ne mora da učestvuje u izdržavanju tužilje to ipak čini na način da plaća sve režijske troškove za kuću u kojoj tužilja živi sa njihovim sinom koji je na školovanju, kao i da se on iselio iz domaćinstva i iznajmio stan. Pri tome, pasivan odnos tužilje u pogledu sticanja sredstava za sopstveno izdržavanje, (radnim neangažovanjem), isključuje njeno pravo na izdržavanje od strane tuženog koji od trenutnih primanja zadovoljava svoje potrebe i namiruje troškove održavanja domaćinstva tužilje. Iz ovih razloga po mišljenju ovog suda obavezivanje tuženog da izdržava tužilju predstavljalo bi očiglednu nepravdu za njega.

Kako se navodima revizije tužilje ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Tužilja nije uspela u postupku po reviziji, pa je odbijen njen zahtev za naknadu ovih troškova i primenom odredbe člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić