Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi ĐĐ zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 55/14), pa je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, kat. parc. .. KO ..., koja ima ukupnu površinu 5,73 ara, u Službi za katastar nepokretnosti vodi se na ime tužilaca. Istu parcelu su nasledili od svog pravnog prethodnika EE bivšeg iz ... . Naznačena parcela je ranije imala oznaku kat. parc. .. KO ... (sada kp. br. ..). Tuženi su pravni sledbenici njihovog oca pok. ŽŽ. ŽŽ je u toku 1975. godine od ZZ i II kupio parcelu koja se graniči sa spornom parcelom – kat. parc. .. KO ... . Na toj parceli tuženi DD je napravio kuću, a kasnije je na toj parceli napravljena i štala sa delom stambenog objekta koju koristi sada tuženi ĐĐ. Međna linija između kat. parc. .. KO ... i ranije kat. parc. .. (sada kat. parc. ..) nije bila vidljiva pa su tuženi koristili i sada sporni deo od kat. parc. .. KO ... . Pravni prethodnici tužilaca, EE i JJ su pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru protiv pravnog prethodnika tuženih pokrenuli postupak radi utvrđivanja prava svojine na kat. parc. .. (sada kp. br. ..) KO ... . Njihov zahtev je odbijen pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P 72/87 od 08.09.1988. godine jer je utvrđeno da se predmetna parcela vodi kao društvena svojina. Istom presudom odbijen je tužbeni zahtev ŽŽ kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik tada kat. parc. .. KO ... na kojoj se nalazi sada postojeći objekat zbog nedostatka pasivne legitimacije na strani protivtuženih EE i JJ. Kako su tužioci u Službi za katastar nepokretnosti uknjiženi kao vlasnici kat. parc. .. KO ... u površini od 5,73 ara, to zahtevom traže da se naloži tuženima DD i ĐĐ da im predaju u državinu deo od te parcele, na kome se nalazi objekat i deo parcele koji je neophodno potreban za to korišćenje objekta u ukupnoj površini od 1,14 ari. Tuženi ĐĐ smatra da je on vlasnik naznačenog dela kat. parc. .. KO ... i to površine 1,14 ari u merama i granicama koje je opredelio veštak geometar i to po osnovu održaja. Tuženi DD i sada pok. ŽŽ protivtužbenim zahtevom traže da se utvrdi da su vlasnici stambenih objekata na kat. parc. .. KO ... i vlasnici iste parcele pod objektom koji služi redovnoj upotrebi objekata i da im se dozvoli upis prava svojine kod Službe za katastar nepokretnosti u Novom Pazaru.

Drugostepeni sud je nakon otvaranja rasprave, delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca i obavezao tužene da tužiocima predaju u državinu deo kat. parc. .. KO ... u površini od 1,14 ari nalazeći da tuženi nisu stekli pravo svojine putem održaja na predmetnom delu parcele. Ovo iz razloga što je pravni prethodnik tuženih parcelu koja se graniči do te parcele kupio 1975. godine, a pravni prethodnici tužilaca su tužbu radi utvrđivanja prava svojine na ranije kat. parc. .. (sad kat. parc. ..) podneli sudu 1987. godine. Da bi se stekao održaj na određenoj nepokretnosti potrebna je savesna državina i protek roka od 20 godina (shodno članu 28. ZOSPO). Kako je tužba od pravnih prethodnika tužilaca podneta 1987. godine nije protekao rok od 20 godina, pa stoga tuženi nisu ni mogli steći pravo svojine na spornom delu sada kat. parc. .. KO ... . Stoga je usvojio tužbeni zahtev tužilaca i obavezao tužene na predaju u državinu spornog dela parcele oslobođene od svih stvari. U pogledu protivtužbenog zahteva DD i ĐĐ da se utvrdi da su vlasnici stambenih objekata izgrađenih na kat. parc. .. KO ... i vlasnici dela parcele koji služi za redovnu upotrebu sud je protivtužbu odbacio nalazeći da je protivtužba neuredna i nedozvoljena jer tužba nije uređena u pogledu tačnog označenja tužilaca i tuženih kao pravnih sledbenika pok. ŽŽ i pok. EE. Osim toga o takvom tužbenom zahtevu je presuđeno pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P 72/87 od 08.09.1988. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakav pravni zaključak drugostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan. Ovo iz razloga što iz protivtužbenih zahteva tuženih proizilazi da su tražili da su vlasnici spornog dela parcele po osnovu održaja i po osnovu prava gradnje. Dakle, naveli su da postoje dva pravna osnova. Sud se uopšte nije upuštao u utvrđivanje činjenica da li su tuženi postali vlasnici spornog dela parcele na kojoj se nalazi objekat po osnovu gradnje u smislu čl. 24-26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Sticanje prava svojine po osnovu gradnje predstavlja poseban pravni osnov na kome se može temeljiti tužbeni zahtev u pogledu sticanja prava svojine. Iz dokaza izvedenih u toku postupka proizilazi da je pravni prethodnik tužilaca dolazio na parcelu kada se radio sporni objekat i da nije reagovao. Dalje, tuženi navode da se nije znala tačna međa između kat. parc. .. i kat. parc. .. (sada kat. parc. ..), te da su oni smatrali da se objekti prave na njihovoj parceli, tj. na parceli koju je kupio njihov pravni prethodnik – otac ŽŽ. Pravni prethodnik tužilaca, EE je dolazio na lice mesta i čestitao gradnju objekata, da bi 1987. godine pokrenuo postupak za utvrđivanje prava svojine na kat. parc. .. KO ... (ranije kat. parc. .. KO ...).

Dalje, u toku postupka nije detaljno utvrđeno ko je vlasnik spornog objekta koji se delom nalazi na kat. parc. .. KO ..., da li DD ili ĐĐ. Pravilno utvrđivanje tih činjenica je od bitnog značaja vezano za odlučivanje o zahtevu jer je naloženo da oba tužena predaju u državinu deo kat. parc. .. KO ... i uklone sve stvari sa tog dela parcele.

Drugostepeni sud nalazi da je tužba u delu protivtužbenog zahteva tuženih neuredna i nedozvoljena jer nije tačno označeno ko su tužioci i tuženi kao pravni sledbenici pok. ŽŽ i pok. EE a radi se o zahtevu o kome je presuđeno. Međutim, činjenica je da je među strankama nesporno da su pravni sledbenici pok. EE sada ovde tužioci, a da su pravni sledbenici pok. ŽŽ ovde tuženi. Iz presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P 72/87 proizlazi da je tužbeni zahtev tuženog ŽŽ kojim je tražio prema tužiocima EE i JJ da se utvrdi da je vlasnik kat. parc. .. KO ... po osnovu gradnje na tuđem zemljištu odbijen kao neosnovan iz razloga što tužioci nisu bili vlasnici spornog zemljišta, te isti nisu i pasivno legitimisani u tom sporu za odlučivanje po tužbi tuženog.

Da bi se mogao primeniti princip presuđene stvari neophodno je da postoji identitet stranaka, identitet tužbenog zahteva i identitet pravnog osnova. Identitet pravnog osnova podrazumeva i identitet činjeničnog stanja na kome se zasniva doneta odluka i zahtev stranke u novom postupku. Taj identitet uključuje i pravni osnov koji je označen u prilogu odbijanja tužbenog zahteva u ranijem postupku. U ovom slučaju takav identitet ne postoji jer je protivtužbeni zahtev ŽŽ odbijen iz razloga što je utvrđeno da na strani pravnih prethodnika tuženih nema dokaza da su isti vlasnici spornog zemljišta, te da isti nisu pasivno legitimisani u tom sporu. U ovom slučaju činjenično-pravna situacija, ko je vlasnik sporne kat. parc. .. KO ... je drugačija jer su u Službi za katastar nepokretnosti kao vlasnici te parcele uknjiženi tužioci. Dakle, identitet stranaka na tužilačkoj strani nije isti. Dalje, u naznačenom sporu (P 72/87), kao tuženi-protivtužilac je bio ŽŽ (otac tuženih), a u ovom sporu se pored ŽŽ kao tuženi javlja i njegov sin DD koji nije bio stranka u parnici P 72/87. U ovom slučaju postoji identitet zemljišta na koji se odnose tužbeni i protivtužbeni zahtevi ali u navedenim parnicama nema personalnog identiteta ni na tužilačkoj ni na tuženoj strani. Stoga su razlozi nižestepenog suda o osnovanosti prigovora presuđene stvari nejasni, nedovoljni i protivrečni stanju iz spisa. Osim toga, drugostepeni sud se nije uopšte upuštao u ocenu da li su ispunjeni uslovi za primenu odredbi čl. 24-26. ZOSPO u pogledu protivtužbenog zahteva tuženih.

Iz svega iznetog proizilazi da je drugostepeni sud pošao od pogrešne primene materijalnog prava, što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i donešenje nepravilne odluke.

Kako su oba tužena nužni i jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP- a to rešenje deluje prema oba tužena.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog kasacionog suda, po istima postupiti, pravilno utvrditi činjenično stanje - ko je tačno vlasnik spornog objekta čije se uklanjanje traži sa kat. parc. .. KO ... i da li postoji savesnost stranaka odnosno njihovih pravnih prethodnika u smislu utvrđivanja činjenice da li se može primeniti odredba čl. 24-26. ZOSPO. U zavisnosti od tog utvrđenja treba doneti odgovarajuću odluku o tužbenim zahtevima u ovom sporu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić