Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema bitnih povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je drugostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu dokaza izvedenih na glavnoj raspravi. Nije osnovan revizijski navod o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz stava 2. tačke 10. citirane zakonske odredbe, zato što je istekao rok važenja mere zaštite od nasilja u porodici koja je izrečena u ranijem parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju (na raspravi) pred drugostepenim sudom, pravnosnažnom presudom od 07.04.2017. godine, razveden je brak parničnih stranaka, u kome je rođeno dvoje zajedničke dece koja su punoletna. Nakon razvoda parnične stranke su nastavile da žive u odvojenim stambenim objektima, ali u istom dvorištu u naselju ... u ... u ul. ... br. ... . Tužilja je sa decom živela u stambenom objektu svoje majke, a tuženi je živeo u objektu koji su stranke izgradile tokom trajanja braka. Nakon prestanka braka došlo je do poremećaja odnosa jer je tuženi omalovažavao i vređao tužilju, tako da su njihovi međusobni odnosi postali trajno i ozbiljno poremećeni. Fizičkih povreda tužilje u konfliktima nije bilo. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kruševcu P2 br.104 /18 od 30.04.2018. godine, (pošto je tuženi priznao tužbeni zahtev da je izvršio nasilje u porodici prema tužilji vređanjem i drskim ponašanjem) određena je mera zaštite od nasilja i porodici i zabranjeno mu je da na bilo koji način uznemirava tužilju AA iz ... i naloženo mu da se uzdržava od svakog drskog i zlonamernog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilje, koja mera zaštite je određena na period od godinu dana, s tim da se može biti produžavana sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je određena. Određena je i mera zaštite od nasilja u porodici kojom je tuženom zabranjeno da se približi tužilji, mestu njenog stanovanja i radnog mesta tužilje na udaljenosti manjoj od 300m na period od godinu dana. Navedenu meru je tuženi prekršio i nastavio da manifestuje ranije ponašanje i pored već izrečenih mera zaštite. Tok i sadržina ispoljavanja nasilja u međusobnim odnosima prilikom događaja koji su se odigrali 20.07.2018., 23.07.2018. i 06.08.2018. godine, bliže je opisana u nižestepenim presudama. Nakon događaja koji se odigrao 06.08.2018. godine, kada je tužilja verbalno napadnuta “salvom „ psovki i pretnji od strane tuženog, u trenutku kada je ulazila u dvorište kuće u kojoj stanuje , tužilji je istog dana u Domu zdravlja ukazana lekarska pomoć i primila je infuziju na odeljenju psihijatrije. Naređenjem MUP PU Kruševac od 06.08.2018. godine, tuženom je izrečena hitna mera zabrane kontaktiranja žrtve i prilaska u trajanju od 48 časova radi zaštite žrtve (ovde tužilje). Tuženi je ponovo učinio akt nasilja u porodici nad tužiljom (pored već izrečenih mera zaštite) , zbog čega je tužilja u ovom sporu tražila da se to utvrdi i da se naloži tuženom da se iseli iz porodične kuće u ... u ul. ... br. ... i da se ova mera odredi u trajanju od jedne godine. Tuženi se nakon donošenja odluke Apelacionog suda od 14.06.2019. godine, samovoljno iselio iz porodičnog domaćinstva i živi na drugoj adresi. Na osnovu izveštaja i mišljenja Centra za socijalni rad u Kruševcu utvrđeno je da je prema tuženom celishodno izricanje i predloženih mera zaštite od nasilja u porodici, obzirom da postoji rizik od ispoljavanja njegovog nasilnog ponašanja prema tužilji, a s obzirom na to da tuženi pokazuje drsko i nasilno ponašanja prema tužilji . Na osnovu izveštaja MUP-a - PU Kruševac, utvrđeno je da je tuženi sklon vršenju nasilja prema tužilji, pa je iz tih razloga potrebno izricanje mere zaštite od nasilja u porodici.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je po održanoj glavnoj raspravi, pravilno primenio materijalno pravo iz odredbe članova 197. i 198. Porodičnog zakona, zaključivši da ponašanje tuženog, a pre svega uvrede i pretnje, predstavljaju psihičko nasilje i drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje prema tužilji, a da intenzitet uznemiravanja koji je tuženi pokazao prema tužilji zavređuje izricanje mere zabrane uznemiravanja i mere zabrane približavanja tužilji i mestu stanovanja na udaljenosti manjoj od 50 metara, kako bi joj se pružila adekvatna zaštita.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona (“Sl. glasnik RS“ broj 18/05), tako što je u stavu prvom određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom istog člana navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobzirno, zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Prema članu 198. stav 1. Porodičnog zakona protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud ponašanje tuženog okarakterisao kao akt nasilja nad tužiljom. Naime, u konkretnom slučaju utvrđeno je da su odnosi među strankama duboko narušeni i konfliktni duže vreme, a da ovome doprinose nerešeni imovinsko-pravni odnosi oko imovine stečene u bračnoj zajednici. Iz činjenica utvrđenih u nižestepenim postupcima proizilazi da je tuženom najpre u parničnom postupku određena mera zaštite od nasilja u porodici koja se u osnovi svodila na zabranu tuženom prilaska tužilji. Tuženi tu zabranu nije poštovao zbog čega mu je naređenjem MUP PU Kruševac od 06.08.2018. godine, izrečena hitna mera zabrane kontaktiranja žrtve i prilaska u trajanju od 48 časova (tužilji), a zbog radnje koja se u osnovi sastoji upravo u nepoštovanju mere zaštite od nasilja u porodici koja je izrečena u parničnom postupku. Naime, utvrđeno je da je tuženi vređao, ponižavao i omalovažavao tužilju, sada bivšu suprugu, čime je nad njom vršio psihičko i verbalno nasilje, a cilj ovakvog ponašanja je ugrožavanje duševnog zdravlja i spokojstva tužilje, pa je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava, utvrdio da ovako ponašanje predstavlja vršenje nasilja u porodici nad tužiljom, od strane tuženog.

Suprotno navodima revizije drugostepeni sud je donoseći pobijanu presudu pravilno primenio odredbu člana 197. Porodičnog zakona-(PZ) dajući uverljive i pravilne razloge za svoj zaključak o tome da je došlo do porodičnog nasilja, odnosno da je u pitanju model ponašanja tuženog koji obuhvata razne radnje i ponašanja koji predstavljaju akte psihičkog nasilja (ugrožavaju duševno zdravlje i spokojstvo tužilje) i primenom odredbe člana 198. stav 2. tačke 3. i 5. PZ, da bi se predupredilo novo nasilje prema njoj, odredio mere zabrane približavanja tuženog i daljeg uznemiravanja i kontaktiranja tužilje, na period od godinu dana, saglasno odredbama člana 198. stav 3. PZ.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se napada dužina trajanja, celishodnost i svrsishodnost određene mere zaštite od nasilja u porodici, jer ova mera, koja je određena pobijenom presudom, je u okviru zakonskog maksimuma u trajanju od godinu dana na osnovu člana 198. stav 3. PZ. Ranije određena mera zaštite od nasilja i porodici pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kruševcu P2 br.104 /18 od 30.04.2018. godine važila je godinu dana saglasno članu 198. stav 3. PZ i 345. ZPP, pa ona nema uticaja na pravilnost i trajanje mere zaštite određene pobijenom presudom.

Revizijski navodi kojima se osporava ocena izvedenih dokaza, čime se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, ne mogu predstavljati revizijski razlog u smislu čl. 407. stav 2. ZPP.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima parničnog postupka na osnovu članova 153. i 154. ZPP.

Zbog svega navedenog, a s obzirom da se navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepenih odluka, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić