Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse jer uz reviziju nisu dostavljene, niti se tužena pozvala na odluke iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova o tužbenim zahtevima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj parnici, u kojoj je pravnosnažno odlučeno o pravu tužioca kao vlasnika stana i zakupodavca na naknadu štete koja mu je prouzrokovana neplaćanjem zakupnine i troškova stanovanja (struje i vode) nakon raskida ugovora o zakupu. O ovom pravu tužioca drugostepeni sud je odlučio primenjujući materijalno pravo iz člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u situaciji kada je činjenično utvrđeno da se tužena kao ugovorna strana - zakupac nije iselila sa svim licima i stvarima iz tužiočevog stana po prestanku zakupodavnog odnosa, zbog čega snosi odgovornost za štetu koju je tužiocu prouzrokovalo lice koje je bilo član njenog domaćinstva u vreme zaključenja ugovora, a koje se nije iselilo iz stana zajedno sa njom nakon raskida ugovora o zakupu. U takvoj činjenično-pravnoj situaciji, po oceni Vrhovnog suda, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za novim tumačenjem materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena. Dakle, u ovoj vrsti spora po ovoj posebnoj zakonskoj odredbi revizija izričito nije dozvoljena, pa je bez uticaja način odlučivanja na osnovu člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP.

Tužba radi naknade štete podneta je 09.12.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 211.667,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena, bez obzira na preinačujuću odluku drugostepenog suda.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković