U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Bogavac, advokat u ..., protiv tuženog BB, iz ..., sada na nepoznatom mestu prebivališta i boravišta, koga zastupa privremeni zastupnik Dragan Stanojević, advokat u ..., tuženog VV iz ... i tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Dragoslav Petrović, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti punomoćja i ugovora, odlučujući o reviziji tuženog GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 2623/17 od 25.10.2017. godine, u sednici veća održanoj 25.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog GG, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 2623/17 od 25.10.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Novom Sadu je presudom broj P 245/2015 od 25.05.2017. godine, prvim stavom izreke utvrdio da je specijalna punomoć od 01.11.2014. godine kojom je AA iz ..., ulica ..., JMBG ... ovlastio prvotuženog BB iz ..., da u njegovo ime i za njegov račun zaključi ugovor o kupoprodaji nepokretnosti u njegovom vlasništvu i to: jednosobnog stana broj ..., površine ... koji se nalazi u potkrovlju stambene zgrade broj ..., ulaz ... u ulici ... u ..., sagrađena na parceli broj ..., upisanoj u L.N. broj ... k.o. ... sačinjena i overena kod javnog beležnika u Sremskoj Mitrovici, Maje Galečić pod brojem OPU 301/214 dana 01.11.2014. godine, ništava u celosti i da ne proizvodi pravno dejstvo što su tuženi dužni da trpe i priznaju. Drugim stavom izreke je utvrđeno da je ugovoro o kupoprodaji – javnobeležnički zapis zaključen između AA iz ... po specijalnoj punomoći od 01.11.2014. godine sačinjene i overene kod javnog beležnika u Sremskoj Mitrovici, Maje Galečić, zastupan od BB iz ..., kao prodavca i VV iz ... kao kupca, čiji je predmet prenos prava vlasništva na nepokretnosti opisanih u prethodnom stavu, a koji javnobeležnipki zapisnik je sačinjen i overen kod javnog beležnika u Novom Sadu, Riste Travara pod brojem 604/2014 od 04.11.2014. godine ništav u celosti. Trećim stavom izreke je utvrđeno da je ugovor o kupoprodaji – javnobeležnički zapis zaključen između drugotuženog VV iz ... i trećetuženog GG iz ... kao kupca čiji je predmet prenos prava vlasništva na stanu opisanom u prvom stavu izreke, a koji je javnobeležnički zapis sačinjen i overen kod javnog beležnika u Novom Sadu, Riste Travara pod brojem OPU 834/2014 od 26.11.2014. godine ništav u celosti i da ne proizvodi pravno dejstvo što su tuženi dužni da priznaju i trpe. Četvrtim stavom izreke je ovlašćen tužilac da po osnovu ove presude pred nadležnim RGZ SKN Novi Sad izvrši brisanje prava vlasništva drugotuženog VV iz ... kao prodavca i trećetuženog GG iz ... na nepokretnosti opisanog u prvom stavu izreke i to na ime tužioca AA iz ..., ..., JMBG ... . Petim stavom izreke, obavezan je tužilac da privremenom zastupniku tuženog BB, advokatu Draganu Ž. Stanojeviću naknadi parnične troškove u iznosu od 179.250,00 dinara u roku od 15 dana. Šestim stavom izreke je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 179.250,00 dinara u roku od 15 dana. Sedmim stavom izreke su obavezani tuženi da tužiocu solidarno nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 547.628,00 dinara.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 2623/17 od 25.10.2017. godine, žalbe tuženih VV i GG odbio i presudu Višeg suda u Novom Sadu broj P 245/15 od 25.05.2017. godine, u stavovima 1. do 4., 6. i 7. izreke, potvrdio. Obavezao je tužioca da advokatu Draganu Stanojeviću privremenom zastupniku tuženog BB isplati na ime troškova žalbenog postupka iznos od 45.000,00 dinara u roku od 15 dana. Obavezao je tuženog BB da tužiocu na ime naknade troškova žalbenog postupka isplati iznos od 45.000,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda tuženi GG je izjavio blagovremeno reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji tuženog GG, na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nema bitnih povreda iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revident poziva jer nižestepeni sudovi nisu nepravilno primenili odredbe ZPP koje su mogle biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je stekao vlasništvo na jednosobnom stanu na mansardi površine ... u ulici ... u ..., na osnovu ugovora o kupoprodaji zaključenog 31.01.2000. godine, te se 23.10.2001. godine upisao kao vlasnik u list nepokretnosti broj ... KO ... . Tužilac je do 03.04.1992. godine živeo u ... na adresi ulica ... u stanu na kome je vlasnik njegov otac. Od oktobra 1992. godine živeo je u ..., a posle rata je bio upisan kao izbeglica u evidenciji u ... . U izbegličkoj legitimaciji mu je bila upisana adresa u ... . Tužilac je do 2008. godine povremeno živeo u ... u stanu koji je predmet ovog postupka, a 11.03.2008. godine je zaključio ugovor o zakupu stana sa DD kao zakupcem.

Javni beležnik Maja Galečić iz Sremske Mitrovice je 01.11.2014. godine sačinila javnobeležnički zapis – specijalnu punomoć u kojoj je konstatovano da je davalac punomoćja AA rođen ... . godine u ..., Reublika ..., sa prebivalištem u ... u ulici ..., JMBG ... čiji je identitet utvrđen uvidom u ličnu kartu broj ... koja je izdata 09.08.2012. godine od strane MUP ..., radi raspolaganja sa nepokretnošću. Ovom specijalnom punomoćju AA je ovlastio BB, rođenog ... . godine, sa prebivalištem u ... da u njegovo ime i za njegov račun kao prodavac zaključi ugovor o kupoprodaji stana upisanog u list nepokretnosti broj ... KO ..., odnosno predmet punomoćja je stan na kome je vlasnik tužilac. Tužilac AA nije bio u kancelariji javnog beležnika Maje Galečić prilikom overe specijalne punomoćji 01.11.2014. godine, već je u kancelariju došlo lice koje se predstavilo kao AA i izjavilo da želi da ovlasti tuženog BB čiju je očitanu ličnu kartu imao kod sebe. To lice se predstavilo kao AA, pokazao je javnom beležniku ličnu kartu, a slika u ličnoj karti i godište je odgovaralo opisu lica koje se predstavilo kao AA, pa je javni beležnik ne sumnjajući da se radi o falsifikovanoj ličnoj karti sačinila specijalno punomoćje. Veštačenjem je utvrđeno da potpis na specijalnoj punomoćji nije autentičan tužiočevom potpisu. Tužilac poseduje ličnu kartu broj ... koja je izdata od strane MUP-a Republike Srpke, ... 02.04.2009. godine sa periodom važenja do 02.04.2019. godine. Tužilac na dan kada je overena specijalna punomoć 01.11.2014. godine nije bio u Srbiji.

Tri dana kasnije 04.11.2014. godine javni beležnik Rista Travar u Novom Sadu je sačinio javnobeležnički zapis – ugovor o kupoprodaji u kome je navedeno da su u javnobeležničku kancelariju istovremeno pristupili punomoćnik BB iz ... na osnovu specijalne punomoćji kojom zastupa AA kao prodavca i VV iz ... čiji je identitet utvrđen uvidom u ličnu kartu. Predmet kupoprodaje je tužiočev stan, a ugovorena cena je 27.000 evra u koju ulaze i sve pokretne stvari koje se nalaze u stanu. Služba katastra nepokretnosti u Novom Sadu je rešenjem od 06.11.2014. godine dozvolio upis prava svojine na predmetnom stanu u korist VV. Dana 26.11.2014. godine javni beležnik Rista Travar u Novom Sadu sačinio je javnobeležnički zapis – ugovor o kupoprodaji u kome je konstatovano da su u javnobeležničku kancelariju istovremeno pristupili ovde tuženi VV iz ... kao prodavac i tuženi GG kao kupac. Predmet kupoprodaje je isti predmetni stan za ugovorenu cenu od 29.000 evra. U listu nepokretnosti je za predmetni stan upisana zabeležba 27.11.2014. godine da je podnet zahtev za sprovođenje promene nosioca prava na posebnom delu objekta čiji je podnosilac GG.

Tužilac je 20.06.2015. godine obišao svoj stan i tada je na stolu zatekao račun JP „ĐĐ“ iz ... u kome je bilo navedeno da je vlasnik stana GG. Izvršio je proveru u Službi za katastar nepokretnosti gde je dobio podatak da je VV njgov stan kupio na osnovu ugovora 04.11.2014. godine, gde je tužioca kao prodavca na osnovu punomoćja zastupao BB. Tuženi GG nije znao da postoji bilo kakav problem vezan za ovaj stan dok nije dobio tužbu.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev navodeći da je tužilac dokazao da je njegov potpis na specijalnom punomoćju od 01.11.2014. godine falsifikovan, što znači da su u punomoćju činjenice neistinito utvrđene, odnosno da je oborena zakonska pretpostavka istinitosti sadržine punomoćja kao javne isprave, da je posledica ništavost takvog punomoćja ništavost oba kupoprodajna ugovora čiji je zaključenje proisteklo iz nezakonitog rasolaganja

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da je ništava specijalna punomoć data 01.11.2014. godine kojom je AA iz ... ovlastio prvotuženog BB iz ... da zaključi kupoprodajni ugovor spornog stana. Članom 238. stav 3. ZPP, je propisano da je dozvoljeno da se dokazuje da su u javnoj ispravi neistinito utvrđene činjenice ili da je isprava nepravilno sastavljena. Kako je utvrđeno da tužilac nije potpisnik specijalnog punomoćja, već da je neko lice falsifikovalo njegovu ličnu kartu, to je punomoć ništava na osnovu člana 103. st.1 Zakona o obligacionim osnosima. Na osnovu ništavog punomoćja zaključen je ugovor o kupoprodaji između lica koje je potpisalo specijalnu punomoć falsifikujući tužioca (putem punomoćnika BB) i kupca spornog stana VV. Zato je taj ugovor ništav i ne proizvodi pravno dejstvo na osnovu člana 103. ZOO bez obzira na činjenicu da je overen i sastavljen kod javnog beležnika u Novom Sadu. Iz istih razloga je ništav i sledeći ugovor o kupoprodaji koji je zaključen između drugotuženog VV kao prodavca i trećetuženog GG kao kupca (sačinjen i overen kod istog javnog beležnika u Novom Sadu 26.11.2014. godine). Naime, niti je lice koje je dalo punomoćje BB predstavljajući se kao tužilac bilo kada bilo vlasnik predmetnog stana, niti je drugotuženi VV mogao da postane vlasnik stana na osnovu ništavog ugovora o kupoprodaji pa zato ni trećetuženi GG, nije mogao da postane vlasnik stana jer je i ugovor koji je on zaključio kao kupac ništav.

Neosnovani su revizijski navodi trećetuženog kojim tvrdi da je jedino javni beležnik koji je sačinio ispravu pasivno legitimisan u ovoj parnici za utvrđenje ništavosti specijalnog punomoćja, a da to ne mogu biti tuženi. Naprotiv, tuženi BB je punomoćnik koji je svoju ličnu kartu i svoje podatke dao licu koje se predstavilo kao tužilac kod javnog beležnika u Sremskoj Mitrovici koji je overio punomoćje bez prisustva prvotuženog (nije bilo neophodno). U sledećem koraku je to lice prvotuženom predalo primerak overenog specijalnog punomoćja sa kojim se on pojavio u Novom Sadu kod javnog beležnika i zaključio kupoprodajni ugovor sa drugotuženim VV. Iz tih razloga ovi tuženi jesu pasivno legitimisani u ovoj parnici kako za utvrđenje ništavosti specijalne punomoćji tako i za utvrđenje ništavosti zaključenih kupoprodajnih ugovora. Trećetuženi je pasivno legitimisan jer je sa drugotuženim (kao nevlasnikom stana) zaključio ugovor o prodaji koji je ništav. O ovom revizijskom razlogu se drugostepeni sud dovoljno jasno i pravilno izjasnio jer je to bio i žalbeni navod trećetuženog. Revizijom se ukazuje na savesnost trećetuženog. Za rešenje ove parnice savesnost trećetuženog nije od presudnog značaja i zato se sudovi o tome nisu ni izjašnjavali. Ni ostali revizijski navodi nisu relevantni, a primedbe na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza (član 8. ZPP), ne mogu biti razmatrane u revizijskom postupku, jer se time osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja zbog čega revizija nije dozvoljena (član 407. stav 2. ZPP).

Na osnovu svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić