Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, stavovima prvom i drugom izreke, predlagač je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravnosnažno drugostepeno rešenja, u stavu drugom izreke, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11.. 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija u tom delu nije osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjima Odeljenja za imovinsko pravne i komunalne poslove i saobraćaj gradske uprave Grada Požarevca od 15.07.2013. godine, usvojen je predlog za eksproprijaciju u korist Republike Srbije, a za potrebe protivnika predlagača, radi daljeg nesmetanog napredovanja i proširenja površinskog kopa Drmno za potrebe eksploatacije uglja, pa su eksproprisane kp. broj ... i ..., vlasništvo ovde predlagača AA. Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu R1 146/13 od 20.03.2018. godine obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime ukupne tržišne vrednosti katastarske parcele ... KO ..., površine 8031 m2 isplati iznos od 2.787.641,31 dinar i katastarske parcele ... KO ... površine 8467 m2, isplati iznos od 2.938.981,28 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od pravnosnažnosti do isplate, kao i da mu na ime bušotine za navodnjavanje na katastarskoj parceli ... KO ... isplati iznos od 176.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od pravnosnažnosti rešenja do isplate. Pomenuto rešenje je rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž 494/18 (2013) od 09.07.2018. godine ukinuto u delu naknade za zasade na navedenim parcelama, dok je u preostalom delu postalo pravnosnažno.

Na eksproprisanim parcelama pored zasada oraha nalazio se i zasad rena u površini od ukupno 75 ari od obe parcele koje na terenu čine jednu celinu. Gradski zavod za veštačenje je obavio veštačenje naknade za ren, pa je utvrđeno da je ona po cenama na dan izrade nalaza iznosila 1.309.974,00 dinara. Usaglašenim nalazom veštaka angažovanim od strane suda, utvrđeno je da vrednost rena na 75 ari za jednu godinu proizvodnje iznosi 993.144,75 dinara, a troškovi zasnivanja novog useva 374.558,00 dinara, što ukupno iznosi 1.376.732,75 dinara.

Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava u tom delu preinačio prvostepenu odluku, našavši da ren predstavlja usev koji daje puni plod već u drugoj godini, o čemu su se veštaci usaglasili.

Odredbom člana 52. stav 4. Zakona o eksproprijaciji, propisano je da ako raniji sopstvenik nije bio u mogućnosti da skine useve ili ubere plodove, usled toga što je korisniku eksproprijacije dozvoljeno da otpočne radove pre skidanja useva ili ubiranja plodova, raniji sopstvenik ima pravo na naknadu za useve ili plodove prema tržišnoj ceni, po odbitku potrebnih troškova koje je imao od žetve ili berbe.

Shodno citiranoj zakonskoj odredbi, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu odluku u delu koji se odnosi na zasad rena, s obzirom da je usaglašeni nalaz veštaka u svemu urađen u skladu sa pomenutim članom. Usaglašenim nalazom utvrđeno je da ren daje puni rod već u drugoj godini, tako da je obračun dat za prinos do punog roda, a kako Zakon o eksproprijaciji propisuje pravo ranijeg vlasnika na naknadu za useve, to ovde predlagaču pripada naknada kako je to utvrđeno veštačenjem.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv prvog stava izreke pravnosnažnog rešenja, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija u tom delu nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade podneta je 07.11.2013. godine, a pobijana vrednost predmeta u odnosu na zasad oraha je iznos od 1.678.600,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja iznos od 14.713,37 evra (1 evro=114,0867 dinara).

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom predmetu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora u delu odluke o zasadu oraha ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija u tom delu nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić