U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužilje A.V. iz B., čiji je punomoćnik T.D., advokat iz B., protiv tuženog V.K. iz B., čiji je punomoćnik A.R., advokat iz B., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 412/2015 od 29.07.2015. godine, u sednici održanoj 14.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 412/2015 od 29.07.2015. godine, u odnosu na odluku iz drugog stava izreke.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 412/2015 od 29.07.2015. godine, u odnosu na odluku iz trećeg stava izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 43/15 od 04.05.2015. godine, u prvom stavu izreke, odlučeno je da se vršenje roditeljskog prava nad maloletnim D.K., rođenim …. godine u B., poveri majci A.V., koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. U drugom stavu izreke, obavezan je tuženi da, na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog D.K., plaća 30 % od redovnih mesečnih novčanih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od 18.07.2014. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi, do petog u mesecu za tekući mesec, uplatom na označeni račun zakonske zastupnice deteta, stim da dospele a neisplaćene iznose isplati odjednom. U trećem stavu izreke, naloženo je tužilji da u roku od tri dana od dana prijema otpravka presude obavesti tuženog o broju tekućeg računa na koji će se vršiti uplata doprinosa za izdržavanje deteta. U četvrtom stavu izreke je, preko dosuđenih 30 % na ime izdržavanja maloletnog D.K., do traženih 35 %, tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan. U petom stavu izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem na način opisan u tom stavu izreke. U šestom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se odredi mera zaštite nasilja u porodici i zabrani tuženom da je na bilo koji način dalje uznemirava, kao neosnovan. U sedmom stavu izreke, određena je privremena mera, tako što je obavezan tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje deteta, plaća po 30 % od svojih mesečnih novčanih primanja, počev od 04.05.2015. godine, kao dana određivanja privremene mere, pa ubuduće, do petog u mesecu za tekući mesec, uplatom na tekući račun zakonske zastupnice deteta. U osmom stavu izreke, određeno da će privremena mera ostati na snazi do pravnosnažnog okončanja postupka. U devetom stavu izreke, konstantovano je da eventualno izjavljena žalba ne zadržava izvršenje rešenja. U desetom stavu izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 3.900,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 412/15 od 29.07.2015. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 43/15 od 04.05.2015. godine u trećem, osmom i devetom stavu izreke. U drugom stavu izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 43/15 od 04.05.2015. godine u drugom stavu izreke, tako što je obavezan tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog D.K., plaća 20 % od redovnih mesečnih novčanih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od 18.07.2014. godine, pa ubuduće, dok za to budu ispunjeni zakonski uslovi, do petog u mesecu za tekući mesec, uplatom na tekući račun zakonske zastupnice deteta, s tim da dospele, a neisplaćene rate isplati odjednom, dok je tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenih 20 %, a do 30 % dosuđenih prvostepenom presudom, odbijen kao neosnovan. U trećem stavu izreke, preinačeno je rešenje o određivanju privremene mere sadržano u sedmom stavu izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 43/15 od 04.05.2015. godine, tako što je obavezan tuženi, da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog D.K. plaća po 20 % od svojih redovnih mesečnih novčanih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje počev od 04.05.2015. godine, kao dana određivanja privremene mere, pa ubuduće, do petog u mesecu za tekući mesec, uplatom na tekući račun zakonske zastupnice deteta, dok je predlog tužilje za određivanje privremene mere preko dosuđenih 20 %, a do dosuđenih 30 % prvostepenim rešenjem, odbijen kao neosnovan. U četvrtom stavu izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 43/15 od 04.05.2015. godine, u petom i desetom stavu izreke i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedene drugostepene presude, u odnosu na odluku iz drugog i trećeg stava izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu i to odluku iz drugog stava izreke, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ukazuje na bitnu povreda odredaba parničnog postupka zbog koje se ista ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletni sin stranaka D.K. rođen je ... godine iz vanbračne zajednice stranaka u kojoj su živele još mesec dana nakon što je dete rođeno. Tužilja je zaposlena i u stalnom je radnom odnosu, na radnom mestu referenta prodaje u preduzeću V.F. DOO iz B.. Njena mesečna neto zarada iznosi 21.259,04 dinara prosečno. Živi sa majkom koja je penzioner i detetom u majčinom stanu površine od oko 160 kvadratnih metara, a troškove stanovanja koji iznose oko 20.000,00 dinara mesečno snose tužilja i njena majka. Tužilja nije vlasnik nepokretnosti, ne poseduje automobil, a, osim zarade, nema druge izvore prihoda. Tuženi živi sam u stanu površine 50 kvadratnih metara. U ovom stanu živeo je sa majkom, do njene smrti 2015. godine, sada živi sam i sam snosi troškove stanovanja. Zaposlen je, kao vatrogasac spasilac, na A. N.T. gde radi po ugovoru o radu na određeno vreme od početka 2015. godine. Njegova prosečna mesečna zarada iznosi 47.297,25 dinara. Zadužen je, otplatom kredita banci u iznosu od 208.000,00 dinara sa mesečnom ratom od 9.518,12 dinara i rokom otplate od 28 meseci. Nije vlasnik nepokretnosti, osim navedenog stana koji se još uvek vodi kao vlasništvo njegove majke, ali je on jedini zakonski naslednik. Tuženi do sada nije doprinosio izdržavanju deteta. Maloletni D., koji ima godinu dana ide i u vrtić. Cena vrtića je 5.500,00 dinara mesečno. Procenjeno je, imajući u vidu i minimalnu sumu izdržavanja, odnosno sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, da mesečne potrebe deteta iznose oko 23.000,00 dinara. Organ starateljstva je u toku postupka dao mišljenje da je u najboljem interesu deteta da se poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a pritom je predložio i način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, kao roditeljem sa kojim neće živeti.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tuženi treba da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta sa 20 % od svojih redovnih mesečnih novčanih primanja.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona, propisano je, u prvom stavu, da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. U drugom stavu ovog člana je propisano da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U trećem stavu istog člana je propisano da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U četvrtom stavu ovog člana je propisano da minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

U konkretnom slučaju, pravilan je zaključak drugostepenog suda, a imajući sve okolnosti koje su propisane kao kriterijumi za procenu potreba maloletnog deteta – uzrast deteta, mogućnosti tuženog – da je tuženi u mogućnosti da plaća na ime izdržavanja deteta 20 % od svojih redovnih mesečnih novčanih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, dok će ostatak potrebnih sredstava obezbediti majka. Pobijana odluka doneta je u skladu sa citiranim odredbama, pritom je vođeno računa i o minimalnoj sumi izdržavanja iz člana 160. stav 4. Porodičnog zakona, pa je visina izdržavanja određena u svemu u skladu sa odredbama člana 160. – 162. istog zakona. Drugostepeni sud je za ovakvu odluku dao potpune razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, pa su stoga suprotni navodi revizije neosnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u prvom stavu izreke.

Kako se rešenjem kojim se odlučuje o privremenoj meri, postupak pravnosnažno ne okončava, to je, u smislu člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija protiv takvog rešenja sadržanog u trećem stavu izreke pobijane presude, nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.