Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa VV, ocem njenog bivšeg vanbračnog partnera GG, nakon prestanka vanbračne zajednice koja je trajala od 1993. do 1998. godine, 05.07.1999. godine zaključila pisani sporazum o zajedničkoj izgradnji porodične stambene zgrade u ... u ulici ... broj ... . Po tom sporazumu tužilja se obavezala da obezbedi finansiranje predmetne nepokretnosti i to visokog prizemlja i prvog sprata i da iste opremi, a VV u celosti izgradi prizemlje i osposobi ga za stanovanje. Sporazumom je određeno da će vlasnik podruma, garaže, potkrovlja i krova biti VV, a vlasnik visokog prizemlja i prvog sprata tužilja. Po rešenju Gradske uprave od 20.11.2001. godine, VV kao investitoru izdata je građevinska dozvola za izgradnju stambenog objekta spratnosti Po+P+1 i pomoćnog objekta spratnosti Po+P na kp. broj ..., a istom je 24.05.2005. godine za navedeni objekat izdata upotrebna dozvola. Izgradnja delova zgrade koje je shodno sporazumu gradila tužilja završeno je 2001. godine kada se tužilja sa svojom decom u iste uselila i od tada tu živi. Predmetna nepokretnost se vodila u zemljišnoj knjizi, odnosno katastru nepokretnosti na ime VV. Pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Nišu P 1998/11 od 31.08.2011. godine utvrđeno je prema tuženom VV da je tužilja vlasnik po osnovu izgradnje visokog prizemlja i prvog sprata koji se sastoji od hodnika, kupatila, WC, dve sobe, dnevnog boravka, trpezarije i kuhinje sa stepeništem unutar objekta, porodične stambene zgrade koja se nalazi u ... u ulici prilaz ... broj ... . VV je 30.08.2011. godine kao založni dužnik dao založnu izjavu overenu kod Osnovnog suda u Nišu pod Ov ... kojom dozvoljava da se u korist tužene konstituiše i izvrši upis izvršne vansudske hipoteke na porodičnoj stambenoj zgradi broj etaža Pr1 i na pomoćnoj zgradi u ... u ulici ... prilaz broj ... na kp. broj ... KO ..., a radi obezbeđenja novčanog potraživanja tuženog po ugovoru o kreditu od 26.08.2011. godine koji je zaključen sa GG PR, Agencija za posredovanje u prometu roba i usluga ''DD'' iz ... kao korisnikom kredita u iznosu od 105.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Rešenjem Osnovnog suda u Nišu I 4147/12 od 03.05.2012. godine na predlog ovde tužene kao izvršnog poverioca određeno je izvršenje prema izvršnom dužniku VV na osnovu ove založne izjave, a radi namirenja potraživanja tuženog po navedenom ugovoru o kreditu i to prodajom nepokretnosti odnosno predmetne stambene zgrade u ulici ... prilaz. Protiv navedenog rešenja tužilja je kao treće lice u izvršnom postupku izjavila prigovor sa zahtevom da se izvršenje na delu nepokretnosti koji je njeno vlasništvo proglasi nedopuštenim, a nakon toga je došlo do pokretanja ove parnice. Tužilja je u list nepokretnosti ... KO ... upisana kao vlasnik posebnih delova sporne porodične stambene zgrade i to dvoiposobnog stana površine 91m² u visokom prizemlju i istog takvog stana na prvom spratu sa udelom 1/1 i te nepokretnosti nisu opterećene hipotekom. Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev jer je našao da je tužilja po osnovu pravnosnažne presude Osnovnog suda u Nišu P 1998/11 od 31.08.2011. godine stekla pravo svojine na spornim nepokretnostima te da otuda na nepokretnostima koje su njeno vlasništvo nije bilo moguće ustanoviti hipoteku i nakon toga pristupiti izvršenju radi namirenja potraživanja koje je tom hipotekom obezbeđeno. Drugostepeni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev, ali da osnov po kome je tužilja postala vlasnik spornih nepokretnosti i samim tim razlog zbog koga je izvršenje na tim nepokretnostima nedopušteno nije to što je tužilja postala vlasnik pomenutom presudom na osnovu priznanja već zbog toga što je tužilja postala vlasnik tih nepokretnosti građenjem.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju (''Službeni glasnik RS'' 31/11) u članu 50. stav 1. je propisao da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može sve do okončanja izvršnog postupka da izjavi prigovor sudiji kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim, a po stavu 4. istog člana sudija može tokom celog postupka da treće lice uputi da protiv izvršnog poverioca pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno. U ovom slučaju, tužilja je pokrenula parnicu po navedenom osnovu u odnosu na nepokretnosti iz izreke prvostepene presude kao predmeta izvršenja. Pravo koje sprečava izvršenje po članu 50. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju je pre svega stvarno pravo (izuzetno može biti i obligaciono) a u ovom slučaju je to pravo svojine. Otuda da bi tužilja uspela u ovom sporu ona je morala da dokaže da je na spornim nepokretnostima stekla pravo svojine pre davanja založne izjave, to jest pre 30.08.2011. godine, naravno pod uslovom da je predmet založne izjave i sporna nepokretnost. Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužilja građenjem, dakle, stvaranjem nove stvari što je osnov za sticanje prava svojine po članu 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa postala vlasnik sporne nepokretnosti i to momentom završetka radova i dobijanja upotrebne dozvole 24.05.2005. godine, a uz postojanje prethodnog sporazuma sa licem na čije ime glasi građevinska i upotrebna dozvola o podeli predmetne nepokretnosti i uz angažovanje svog rada i sredstava za sticanje nepokretnosti. Upis prava svojine u javnim knjigama, o čemu govori revizija kao uslov za sticanje svojine, u ovom slučaju nije od značaja jer se ne radi o sticanju prava svojine pravnim poslom iz člana 33. istog zakona. Pored svega navedenog, treba uzeti u obzir i da se založna izjava u ovom slučaju odnosi na stambenu zgradu spratnosti Pr1 i na pomoćnu zgradu, dakle, ne i na ovde spornoj nepokretnosti. Kako predmet hipoteke može da bude po članu 3. Zakona o hipoteci pravo svojine, a što isključuje hipoteku (odnosno založnu izjavu) na tuđoj stvari proizilazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužilje i izvršenje na spornim nepokretnostima proglasili nedopuštenim. Izvršenje je nedopušteno i zbog toga što je tužilja postala vlasnik spornih nepokretnosti pre davanja založne izjave, a takođe i zbog toga što se založna izjava, dakle, založno pravo i ne odnosi na ovde sporne nepokretnosti.

Kako se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepenih odluka, to je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić