Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Spomenke Zarić i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog JP „Infrastruktura“ Šabac, protiv tuženog – protivtužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vitomir Vitorović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog - protivtužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 1517/2019 od 08.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.07.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog - protivtužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 1517/2019 od 08.07.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog - protivtužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 1517/2019 od 08.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 655/18 od 21.12.2018. godine, stavom prvim izreke, održano je na snazi u celosti rešenje o izvršenju Javnog izvršitelja Milana Jovičića iz Šapca I Ivk 521/17 od 20.10.2017. godine, kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime glavnog duga za investiciono održavanje za period od januara 2016. godine zaključno sa septembrom 2017. godine isplati iznos od 101.005,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.10.2017. godine do isplate i troškove izvršnog postupka u iznosu od 11.385,77 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime glavnog duga za tekuće održavanje za period od oktobra 2017. godine zaključno sa junom 2018. godine isplati iznos od 19.275,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2018. godine do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za plaćanje zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 16.10.2017. godine do 01.07.2018. godine. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je povučena protivtužba u delu koji se odnosi na popravku fasade na terasi. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime materijalne štete isplati iznos od 1.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.12.2018. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 10.000,00 dinara. Stavom šestim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 42.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tuženog za isplatu troškova postupka preko dosuđenog iznosa od 42.800,00 dinara, do traženih 81.800,00 dinara. Stavom osmim izreke, odbijen je zahtev tuženog za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka od presuđenja do izvršnosti.

Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 1517/2019 od 08.07.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, obavezujućem delu stava drugog, petom, sedmom i osmom izreke. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11... 18/20).

Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu ne ime investicionog održavanja za period od januara 2016. godine zaključno sa junom 2018. godine isplati iznos od 120.280,00 dinara. Naime, tužilac je vlasnik stana u stambenoj zgradi u ul. ... u ..., za koju su izvođeni radovi na fasadi i krovnom pokrivaču, za koje je bilo potrebno isplatiti iznos od 101.050,00 dinara (kao inesticiono održavanje) za period od januara 2016. godine zaključno sa septembrom 2017. godine, odnosno iznos od 19.275,00 dinara za period od oktobra 2017. godine zaključno sa junom 2018. godine. Kako tužilac pomenuto investiciono održavanje nije platio tuženom, to su pravilno nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev, primenom pravila o teretu dokazivanja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužilaca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova, o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovane su na pravilnoj primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS”, br. 72/11...18/20) i ocenio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Tužba – predlog za izvršenje podneta je 16.10.2017. godine. Pobijana vrednost predmeta spora prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 1.007,94 evra (1 evro=119,3322 dinara).

Prema članu 468. stav 1. i stav 4. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi pomenuti iznos.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost pobijanog dela ispod navedenog zakonskog limita, revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća- sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić