Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Zaječaru P2 139/12 od 03.03.2015. godine razveden je brak parničnih stranaka, mlt. VV, rođen ... godine i mlt. GG, rođena ... godine, povereni su majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava. Tužilac i maloletna deca lične odnose održavaju na način određen presudom. Tužena sa decom živi u ..., a tužilac živi u Republici Srbiji.

Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad u Zaječaru nije utvrđeno postojanje nijednog konkretnog postupka tužene prema maloletnoj deci koji bi se mogao smatrati nasiljem u porodici.

Prema nalazu i mišljenju veštaka Jasmine Nikolić postupci tužene nemaju potencijal da naruše mentalni razvoj dece jer deca pokazuju privrženost majci. Ne postoje promene u mentalnom funkcionisanju dece koje bi predstavljale posledicu bilo kog vida nasilja tužene. Kod maloletne dece nisu uočeni pokazatelji straha, ni uznemirenosti u odnosu na majku.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev nije osnovan jer iz utvrđenih činjenica proizlazi da tužena ne vrši nasilje nad maloletnom decom u smislu člana 197. Porodičnog zakona.

Revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nisu osnovani. Jasmina Nikolić, klinički psiholog psihoterapeut i sudski veštak, poseduje stručna znanja za veštačenje u ovoj parnici o čemu svedoči činjenica da je prihvatila da veštači, dok sud i stranke nemaju znanje na osnovu kojih bi cenili stručnost veštaka. Činjenica da su stručni savetnici tužioca zahtevali izjašnjenje veštaka na pojedina pitanja govori u prilog tome da su i stručni savetnici smatrali veštaka podobnim za raspravu o konkretnim stručnim pitanjima u ovoj parnici. Prema članu 261. stavu 3. ZPP sud ima samo mogućnost, ne i obavezu, da rešenjem odredi da se izvođenje dokaza sprovede čitanjem nalaza i mišljenja dr Milorada Vukašinovića i prof dr Nade Janković koje je tužilac dostavio uz tužbu i to samo u situaciji kada se i suprotna stranka izjasni o tome. Tužena se protivila izvođenju pomenutog nalaza i mišljenja kao dokaza u ovoj parnici jer nije bila obaveštena o postupku davanja ekspertize, niti je učestvovala u tom postupku. Kako se tužena osnovano protivila izvođenju dokaza čitanjem nalaza i mišljenja dostavljenog uz tužbu i kako je, sa druge strane, sud izveo dokaz čitanjem nalaza i mišljenja CSR u Zaječaru i veštaka Jasmine Nikolić, činjenično stanje je pravilno i potpuno utvrđeno, bez obzira na to što nalaz dostavljen uz tužbu nije izveden kao dokaz. Pored navedenog, prilikom izrade nalaza dr Milorad Vukašinović i prof dr Nada Janković nisu opservirali i tuženu, dok su CSR u Zaječaru i veštak Jasmina Nikolić bili upoznati sa porodičnom situacijom i pre pokretanja ove parnice. Obrazloženje nižestepenih presuda sadrži razloge o svim bitnim činjenicama koji su saglasni međusobno i sadržini izvedenih dokaza, zbog čega ovaj sud nema razloga da sumnja u savesnost i brižljivost ocene izvedenih dokaza.

Nasilje u porodici definisano je odredbom člana 197. Porodičnog zakona tako što je u prvom stavu određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok su u drugom stavu navedeni karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja) uz istovremeno određenje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja). Nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice. Ponašanje jednog člana porodice se kvalifikuje kao nasilje u porodici kada je takvog obima i intenziteta da narušava mir i spokojstvo drugog člana porodice i prouzrokuje strah od narušavanja fizičkog i/ili duševnog integriteta, kao i od ponavljanja akata nasilja. U konkretnom slučaju u ponašanju tužene prema maloletnoj deci ne postoje elementi koji bi se mogli smatrati nasiljem u porodici, niti postoje promene u mentalnom funkcionisanju dece koje bi predstavljale posledicu bilo kog vida nasilja tužene. Naprotiv, maloletna deca pokazuju privrženost majci, a ne osećaj straha i uznemirenosti u odnosu na majku. Shodno navedenom, pravilno su nižestepeni sudovi primenili član 197. PZ smatrajući da tužena ne vrši nasilje prema maloletnoj deci.

Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stava 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić