Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Maričić advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Nataša Kosanović advokat iz ..., VV iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Ognjenović advokat iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vesna Karadžić advokat iz ... i ĐĐ iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6423/18 od 07.02.2019. godine i žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 23/20 od 23.10.2020. godine, u sednici veća održanoj 23.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 23/20 od 23.10.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6423/18 od 07.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23298/11 od 16.12.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplate iznos od 2.061.430,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.04.2002. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom BB iz ..., naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 184.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj VV naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 165.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj DD naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 184.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6423/18 od 07.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23298/11 od 16.12.2016. godine u stavu prvom izreke u odnosu na tužene VV, GG, DD i ĐĐ, kao i u stavovu trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog BB, kao i u stavu drugom izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), pogrešno se pozivajući na član 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu ZPP).

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 23/20 od 23.10.2020. godine nije predloženo Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6423/18 od 07.02.2019. godine.

Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio žalbu.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11), na koji se prema članu 506. stav 1. ovog zakona primenjuju odredbe ranijeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS, broj 125/04 i 111/09). Taj procesni zakon predviđa da se žalba kao pravni lek može izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP). Protiv odluke drugostepenog suda – pravosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda stranke mogu izjaviti reviziju (čl. 394. i 412. stav 1. ZPP).

Iz navedenog proizlazi da Zakon o parničnom postupku koji se primenjuje u konkretnom slučaju ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što žalbu tužioca izjavljenu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 23/20 od 23.10.2020. godine čini nedozvoljenom.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 411. u vezi člana 373. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Prema članu 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Iz navedenog proizlazi da Vrhovni kasacioni sud može prihvatiti odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj pod uslovom da je takvo odlučivanje predložio apelacioni sud, što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6423/18 od 07.02.2019. godine, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 26.10.2011. godine. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 99,9129 dinara. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 2.061.430,00 dinara (što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 20.632,27 evra). Prvostepena presuda doneta je 16.12.2016. godine. Drugostepena presuda doneta je 07.02.2019. godine.

Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine).

Pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 07.02.2019. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Kako se radi o postupku u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS, broj 125/04 i 111/09), odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća- sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić