Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 846/2018 od 19.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovana žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem, desetom, jedanaestom, dvanaestom, trinaestom, četrnaestom i petnaestom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i četvrtom izreke, tako što je maloletna VV, rođena ...2012. godine poverena na samostalno vrešenje roditeljskog prava ocu i određeno da će prebivalište deteta biti na adresi oca u ..., ..., u ... . Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke, tako što je određen način održavanja ličnih odnosa između maloletne dece i majke na taj način što će maloletna deca provoditi kod majke prvi, treći i četvrti vikend u toku meseca, na taj način što će ih majka preuzimati posle škole petkom od 17.00 časova i vraćati do nedelje u 17.00 časova, svaki drugi državni i verski praznik, dan slave, drugi dan rođendana maloletne dece, polovinu zimskog i polovinu letnjeg rasprusta. Stavom četvrtim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu šestom, sedmom i osmom izreke, tako što je obavezana tužilja da na ime izdržavanja maloletne dece plaća mesečno od po 8.000,00 dinara za svako dete, svakog prvog do petog u mesecu za tekući mesec na ruke zakonskom zastupniku maloletne dece, ocu počev od 20.10.2017. godine pa ubuduće, dok za to budu postojali zakonski uslovi ili se obaveza ne promeni drugom sudskom odlukom, dok je protivtužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan za veći iznos i to za iznos od po 2.000,00 dinara za svako dete (preko dosuđenog iznosa od po 8.000,00 dinara do traženog iznosa od po 10.000,00 dinara za svako dete), sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja protivtužbe na dosuđeni iznos izdražvanja od po 8.000,00 dinara za svako dete od dana podnošenja protivtužbe do 20.10.2017. godine, kao i za izdržavanje maloletne dece od strane tužilje u visini od po 8.000,00 dinara za period od podnošenja protivtužbe do 20.10.2017. godine. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv prvnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), ispitao pobijanu odluku i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se revizija može izjaviti na osnovu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom pred prvostepenim i drugostepenim sudom, stranke su živele u vanbračnoj zajednici sedam godina, koja je prestala juna 2015, kada je tužilja napustila domaćinstvo tuženog. Imaju dvoje maloletne dece, GG, rođenog ...2010. godine i VV, rođenu ...2012. godine. Tužilja je prvo zasnovala vanbračnu zajednicu, a potom bračnu zajednicu sa DD, sa kojim ima maloletno dete, koje je rođeno ... 2018. godine. Žive u porodičnoj kući supruga tužilje, u zajednici sa njegovim roditeljima, koji imaju 70 godina, s tim što je majka vezana za invalidska kolica. Kuća je površine oko 100 m2 i opremnjena u skladu sa potrebama porodice i uslovima stanovanja. Tužilja je rođena ... godine, završila je osnovnu školu. Suprug tužilje je zaposlen i zarađuje oko 30.000,00 dinara mesečno. Tuženi je rođen ... godine, završio je srednju školu, po zanimanju je ... i živi u porodičnom domaćinstvu sa decom, majkom i sestrama. Kada tuženi radi, o deci se staraju njegova majka i njegove sestre, s tim što njegova majka nije u dobrim odnosima sa tužiljom. Tuženi je zaposlen i zarađuje oko 40.000,00 dinara mesečno. Majka tuženog je penzioner i na ime penzije mesečno prima između 13.000,00 dinara i 14.000,00 dinara, obe sestre tuženog su zaposlene, od kojih jedna zarađuje 300 evra mesečno. Komunalne troškove snose svi, ali najvećim delom tuženi. Maloletni GG pohađa treći razred osnovne škole, a maloletna VV prvi razred osnovne škole. Škola se nalazi na oko 4 – 4,5 kilometara od mesta stanovanja tuženog, a deca radi odlaska i povratka iz škole koriste autobuski prevoz, a do autobusa ih prate majka tuženog ili sestra tuženog. Ukupni troškovi ishrane, odeće i obuće dece su 20.000,00 dinara mesečno, za svako dete. GG trenira ..., za koji mesečno plaća 1.300,00 dinara. Kada deca borave kod tužilje tri vikenda u mesecu, tada su ukupne potrebe za decu tokom svakog vikenda oko 5.000,00 dinara, u šta ulaze i troškovi taksi prevoza, jer u vreme kada tužilja vraća decu tuženom nema drugog prevoza. Tužilja je tuženom plaćala po 7.000,00 dinara na ime izdržavanja dece do ukidanja prve presude u ovom postupku, a nakon toga je prestala da plaća. Stranke su se dogovorile da visina izdržavanja mesečno bude po 5.000,00 dinara za svako detete, ukupno 10.000,00 dinara. U toku trajanja zajedničkog života stranke su delile obaveze oko podizanja maloletne dece i imaju potencijale da se staraju o njima. Od prekida vanbračne zajednice stranaka maloletna deca borave kod oca, redovno odlaze kod majke i imaju dobar odnos sa majkom i njenim suprugom. Tužilja ima podršku svoje majke, koja je motivisana da joj pomogne. Oba roditelja poseduju kapacitete da se samostalno brinu o deci. Maloletna deca žele da nastave da žive kao i do sada, kod oca, a da redovno odlaze kod majke preko vikenda i praznika. U najboljem interesu maloletne dece je da nastave da žive sa ocem i redovno viđaju majku, a nije u najboljem interesu maloletne dece da budu razdvojena, jer deca žive zajedno duži niz godina, a u nestabilnoj porodičnoj situaciji dodatno su se zbližila.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je maloletnu VV poverio majci, a maloletnog GG ocu, na samostalno vršenje roditeljskog prava, uredio način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa roditeljima i odlučio o izdržavanju, primenom člana 6, 77, 61, 154, 160, 205, 270. i 272. Porodičnog zakona.

Pravilno je drugostepeni sud odlučio, pravilnom primenom člana 6, 61, 77, 78, 154, 160, 205, 266, 270. i 272. Porodičnog zakona i člana 3. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta kada je, nakon održane rasprave, delimično potvrdio, a delimično preinačio prvostepenu presudu, tako što je potvrdio prvostepenu presudu u delu u kome je odlučeno da se maloletni GG poveri ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a preinačio u pogledu odluke o poveravanju maloletne VV, tako što je maloletnu VV poverio ocu, na samostalno vršenje roditeljskog prava, uredio način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa majkom na način kako je to bliže navedeno u stavu trećem izreke drugostepene odluke i obavezao majku da na ime izdržavanja maloletne dece plaća od po 8.000,00 dinara mesečno, za svako dete počev od 20.10.2017. godine pa ubuduće.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a kod utvrđenog da oba roditelja imaju dobre kapacitete da se staraju o maloletnoj deci, da dobro prepoznaju i zadovoljavaju sve potrebe maloletne dece i da imaju dobre i prihvatljive uslove za život, da postoji jaka emotivna veza između maloletnog GG i oca i da postoji privrženost između maloletne VV i oca, da je procenjeno da je otac odgovoran roditelj, da se maloletna deca već tri godine nalaze u porodici kod oca, u kojoj su dobro adaptirana, gde imaju svu potrebnu brigu, negu i staranje, da u vršenju roditeljskog prava tuženom pomažu majka i sestre, sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu, da su se maloletna deca dodatno zbližila i da su neposredno izrazila svoje mišljenje, jer je maloletnoj deci omogućeno da izraze svoje mišljenje bez prisustva roditelja, a nakon toga i u prisustvu roditelja i da je od strane maloletne dece jasno predočeno roditeljima da oba maloletna deteta žele da nastave da žive kao i do sada, odnosno da borave kod oca, a da redovno odlaze kod majke preko vikenda i praznika, to je drugostepeni sud pravilno zaključio da je u najboljem interesu maloletne dece da budu poverena ocu, koji će samostalno da vrši roditeljsko pravo, pravilnom primenom člana 77. stav 3. Porodičnog zakona, nakon što je dat nalaz i stručno mišljenje od strane organa starateljstva, koje je pribavljen na osnovu člana 270. istog zakona i vođenju računa o najboljem interesu maloletne dece. Najbolji interes dece je pravni standard propisan članom 3. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, koji je preuzet i odredbama člana 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona i ceni se prema okolnostima svakog slučaja. Od strane drugostepenog suda pravilno je cenjen najbolji interes zajedničke maloletne dece stranaka, s obzirom da je procenjeno da oba roditelja poseduju kapacitete da se samostalno brinu o maloletnoj deci, da su se maloletna deca dodatno zbližila, da postoji jaka emotivna veza između maloletnog GG i oca i privrženost između maloletne VV i oca, i da je maloletnoj deci omogućeno da izraze svoje mišljenje bez prisustva roditelja, a nakon toga i u prisustvu roditelja i da je od strane maloletne dece jasno predočeno roditeljima da oba maloletna deteta žele da nastave da žive kao i do sada, odnosno da borave kod oca, a da redovno odlaze kod majke preko vikenda i praznika, to je u najboljem interesu maloletne dece da budu poverena ocu i da on samostalno vrši roditeljsko pravo.

Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, a na taj način i odluka drugostepenog suda o poveravanju maloletne dece, s obzirom da se organ starateljstva i pred prvostepenim sudom i pred drugostepenim sudom detaljeno izjasnio u veze procene podobnosti oba roditelja da samostalno vrše roditeljsko pravo, a sve kako bi se utvrdilo koji roditelj bolje prepoznaje interes dece, osim toga omogućeno je i maloletnoj deci da izraze svoje mišljenje bez prisustva roditelja, a što su sve ponovili i u prisustvu roditelja i da je od strane maloletne dece jasno predočeno roditeljima da oba maloletna deteta žele da nastave da žive kao i do sada, da borave kod oca, a da redovno odlaze kod majke preko vikenda i praznika. Mišljenju dece posvećena je dužna pažnja u skladu sa godinama i zrelošću dece, s obzirom da su maloletna deca komunikativna, da se sa njima lako uspostavlja kontakt i da su po proceni psihologa emotivno i socijalno zrela u stepenu očekivanog za njihov kalendarski uzrast i da se njihovo mišljenje može uvažiti. Shodno napred navedenom, procena najboljeg interesa zajedničke maloletne dece stranaka pravilno je izvršena od strane drugostepenog suda, koji je pored nalaza i stručnog mišljenja organa starateljstva cenio i ostale izvedene dokaze, i pravilno zaključio da je u najboljem interesu maloletne dece, da i dalje ostanu u domaćinstvu oca i da otac samostalno vrši roditeljsko pravo, posebno kada se ima u vidu da se otac u prethodnom periodu u svemu na zadovoljavajući način starao o maloletnoj deci, da ne postoje okolnosti koje bi ukazivale da je otac kompromitovan da vrši samostalno roditeljsko pravo, budući da je utvrđeno da deca funkcionišu dobro, kao i da oba maloletna deteta žele da nastave da žive kao i do sada, da borave kod oca, a da redovno odlaze kod majke.

Odluka o načinu održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa majkom doneta je pravilnom primenom člana 61. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim kojim ne živi i članom 78. stavom 3. istog zakona, koji propisuje pravo i dužnost roditelja koji ne vrši roditeljsko prvo da sa detetom održava lične odnose. Način održavanja ličnih odnosa određen je u skladu sa predlogom organa starateljstva, a predložen i usvojen način održavanja ličnih odnosa maloletne dece i tužilje primeren je sadašnjim prilikama i usklađen je sa uzrastom dece i njihovim sadašnjim razvojnim potrebama.

Pravilno je drugostepeni sud, na osnovu člana 160., 161. i 162. Porodičnog zakona utvrdio obavezu tužilje da doprinosi izdržavanju maloletne dece mesečnim iznosom od po 8.000,00 dinara. Naime, zajednička maloletna deca stranaka rođena su 2010. godine i 2012. godine, pa je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo, propisano članom 160. stav 1. i 2. Porodičnog zakona prilikom utvrđivanja njihovih potreba, od čega zavisi odluka o visini doprinosa njihovom izdržavanju od strane majke, kao roditelja sa kojim ne žive. Pravilan i potpun razvoj deteta podrazumeva pravo na obezbeđenje najboljih životnih i zdravstvenih uslova. Dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja, dok se visina izdržavanja određuje prema potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, kako je to propisano članom 154. stav 1. i 160. stav 1. Porodičnog zakona. Mogućnosti roditelja, kao dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanje, kako je to propisano članom 160. stvom 3. Porodičnog zakona, a prilikom određivanja visine izdržavanja mora se voditi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja, koja se određuju u visini naknade za lica na porodičnom smeštaju, koju utvrđuje nadležno ministarstvo, kako je to propisano članom 160. stavom 1. i 4. Porodičnog zakona. Pravilna primena navedenih odredbi Porodičnog zakona, obavezuje sud da prilikom određivanja visine izdržavanja vodi računa o najboljem interesu maloletne dece, dok se obaveza roditelja, kao dužnika izdržavanja, zasniva na kriterijumu odgovornog roditelja, što znači da je roditelj koji ne živi sa maloletnim detetom uvek u obavezi da doprinosi njegovom izdržavanju i to bar u visini minimalne sume propisane članom 160. stav 4. Porodičnog zakona. Jedino na ovaj način maloletnoj deci se može obezbediti suma neophodna za zadovoljenje njihovih potreba i to egzistencijalnih, zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih. Suprotno navodima revizije, pobijanom odlukom pravilno su ocenjene sve navedene okolnosti, odnosno potrebe maloletne dece, imajući u vidu njihov uzrast, kao i mogućnosti tužilje, koje su utvrđene u skladu sa članom 160. stavom 3. Porodičnog zakona, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda, da iako je majka nezaposlena i da ima obavezu da izdržava još jedno maloletno dete koje je rođeno 2018.godine, da plaćanjem iznosa od po 8.000,00 dinara mesečno, za svako dete neće biti ugrožena egzistencija tužene, kao dužnika izdržavanja. Preko visine izdržavanja od po 8.000,00 dinara mesečno, za koju je tužena obavezana da učestvuje u izdržavanju maloletne dece, a do visine ukupno utvrđenih potreba maloletne dece, učestvovaće otac maloletne dece i to kako u materijalnim sredstvima, tako i radom, koji se ogleda u čuvanju, podizanju, vaspitanju, obrazovanju i zastupanju njihovih drugih interesa, u obimu koji je dovoljan za zadovoljenje životnih potreba uzrasta maloletne dece.

Sa napred navedenih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić