Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 301/20 od 04.09.2020. godine, u sednici održanoj 21.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 301/20 od 04.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 301/20 od 04.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 326/19 od 12.02.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 4558/10 isplati, i to tužiocu AA iznos od 1.164.113,48 dinara i tužilji BB iznos od 738.867,47 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.07.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca u delu kojim su tražili da se obaveže tužena da im na dosuđene iznose iz stava prvog izreke plati zakonsku zateznu kamatu počev od 12.03.2013. godine do 01.07.2019. godine, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od po 42.412,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev oda dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 301/20 od 04.09.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i trećem izreke. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi imovinske štete koja je tužiocima izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 4558/10 kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati tužiocima sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužilaca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta dana 02.07.2019. godine, a kao vrednost predmeta spora za tužioca AA označen je iznos od 1.164.113,48 dinara, a za tužilju BB iznos od 738.867,47 dinara. Tužioci se u sporu nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP, zbog čega se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije, određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog od tužioca zasebno. Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude za svakog od tužilaca očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić