Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Ilije Zindovića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 333/19 od 17.09.2019. godine, na sednici odžanoj 12.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 333/19 od 17.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 333/19 od 17.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru Prr 22/18 od 14.03.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji isplati na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iznos od 400 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 14.03.2019. godine, kao dana presuđenja, do isplate, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa od 3.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 333/19 od 17.09.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je delimično usvojena i preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka tako što je tužena obavezana da tužilji pored dosuđenog iznosa troškova od 21.000,00 dinara, isplati još iznos od 6.000,00 dinara pod uslovima i na način iz prvostepene presude, a u preostalom delu je žalba odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14). Tužilji je nižestepenim presudama dosuđena naknada štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, čija visina zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pa u tom smislu nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni ostalih razloga za izuzetnu dozvoljenost revizije, a zbog bitne povrede postupka posebna revizija se ne može podneti. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbom od 14.08.2018. godine tužilja je tražila naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 3.000 evra.

S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić