Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo zaštite životne sredine, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, odlučujući o revizijama tužioca i tužene, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6335/2019 od 09.07.2020. godine, u sednici veća održanoj 21.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6335/2019 od 09.07.2020. godine.

ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tužioca i tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6335/2019 od 09.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 313/18 od 12.02.2019. godine, stavom prvim irzeke, obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknade materijalne štete zbog troškova izvođenja građevinskih radova, isplati iznos od 210.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2011. godine, pa do konačne isplate, kao i iznos od 540.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2011. godine, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kojem je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na dosuđeni iznos od 210.000,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od 15.08.2001. godine do 25.01.2011. godine, kao i na dosuđen iznos od 540.000,00 dinara zakonsku zateznu kamatu od 04.04.2003. goidne do 25.01.2011. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog uplate naknade za zaštitu životne sredine isplati iznos od 34.260,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2011. godine, pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je traženo da se obaveže tužena da tužiocu, na dosuđeni iznos od 34.260,00 dinara, plati zakonsku zateznu kamatu od 25.10.2001. godine do 25.01.2011. godine. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog troškova izvođenja radova radi priključenja na elektromrežu isplati iznos od 214.886,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2011.godine, pa do konačne isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu, na dosuđeni iznos od 214.886,00 dinara, plati zakonsku zateznu kamatu od 19.12.2001. godine do 25.01.2011. godine. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog troškova izvođenja rada priključenja na elektro – mrežu isplati iznos od 63.744,78 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2011. godine, pa do isplate. Stavom osmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u kome je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na dosuđeni iznos od 63.744,78 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od 01.08.2008. godine do 25.01.2011. godine. Stavom devetim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog plaćene naknade za uređenje građevinskog zemljišta za izgradnju proizvodnog prostora isplati iznos od 172.759,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2011. godine, pa do isplate. Stavom desetim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kojem je traženo da se obaveže tužena da tužiocu, na dosuđeni iznos od 172.759,00 dinara, isplati zakonsku zateznu kamatu od 26.02.2002. godine do 25.01.2011. godine. Stavom jedanaestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog troškova izrade projektne dokumentacije isplati iznos od 220.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2011. godine, pa do isplate. Stavom dvanaestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu, na dosuđeni iznos od 220.000,00 dinara, plati zakonsku zateznu kamatu od 30.11.2001. godine do 25.01.2011. godine. Stavom trinaestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 204.600,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6335/19 od 09.07.2020. godine, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 313/18 od 12.02.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac i tužena su blagovremeno izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema noveliranoj odredbi člana 404. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Tužilac i tužena uz reviziju nisu pružili odgovarajuće dokaze kojima bi potkrepili svoje tvrdnje o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao što je konkretna i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu, kao što je konkretan, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o odgovornosti tužene, obliku i obimu štete, po pitanju docnje tužene kao dužnika i uračunavanju zatezne kamate u naknadu štete, u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, u tom smislu, ne odstupaju od važećeg tumačenja prava i vladajućih pravnih shvatanja u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda o spornim, konkretnim pravnim pitanjima, tako ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Shodno navedenom, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene ni kao redovne.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Parnični postupak je pokrenut tužbom podnetom 28.04.2011. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.456.000,00 dinara.

S ozbirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizije nisu dozvoljene.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić