Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u granicama propisanih odredbom člana 408. u vezi sa članom 420. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 294. ZPP, učinjenoj u postupku pred drugostepenim sudom. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u navodima revizije posredno ukazuje, pozivanjem na nejasne razloge za odbacivanje tužbe, nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je dana 13.08.2018. godine, podneo tužbu (koja je uređena podneskom od 14.01.2019. godine) protiv tuženih radi utvrđenja da su ništavi zaključci Javnog izvršitelja AA o javnoj prodaji nepokretnosti II 911/15 od 27.10.2016. godine, zaključak Javnog izvršitelja AA od 17.11.2016. godine, kojim se dodeljuje poslovni prostor broj ... površine 408 m2 u prizemlju zgrade u ul. ... br. ..., poslovni prostor broj ...površine 212 m2 u prizemlju zgrade u ul. ... br. ..., poslovni prostor broj ... površine 415 m2 u prizemlju zgrade u ul. ... br. ..., sve na katastarskoj parceli .../... KO ... upisano u LN ... i zaključak Javnog izvršitelja AA o predaji nepokretnosti II 911/15 od 21.11.2016. godine. Tužilac je postavio i zahtev za utvrđenje prava svojine na predmetnim poslovnim prostorima. Prema razlozima nižestepenih presuda u izvršnom postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I.I. 18938/15 Javni izvršitelj AA (ovde tužena AA) donela je zaključke o prodaji i predaji poslovnog prostora u ul. ... ... korisne površine od 408 m2, 212 m2 i 415 m2 u prizemlju zgrade ovde tuženom „Midmark“ d.o.o. Beograd. Javni izvršitelj u tom postupku je kao izvršilac javnih ovlašćenja sprovela izvršenje na osnovu odluke suda. Knjižni vlasnik navedene nepokretnosti bio je izvršni dužnik HK „Komgrap“ AD Beograd .Tuženi “Midmark” d.o.o. Beograd je kupio nepokretnost u izvršnom postupku za cenu od 73.310.702,40 dinara.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011, 109/2013 (Odluka Ustavnog suda), 55/2014, 139/2014), kao i pravila Zakona o parničnom postupku, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužba nedozvoljena u delu tužbenog zahteva, kojim se traži utvrđenje ništavosti zaključaka javnog izvršitelja. Naime, ocena zakonitosti odluka donetih u postupku izvršenja i otklanjanje posledica proisteklih iz tog postupka, ne može biti predmet ocene u parničnom postupku, a naročito ne podnošenjem tužbe za utvrđenje ništavosti zaključaka javnog izvršitelja, s obzirom da je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, predviđena pravna zaštita u okviru ove druge vrste postupka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe člana 74. i 131. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011, 109/2013 (Odluka Ustavnog suda), 55/2014, 139/2014), koji se u konkretnom slučaju primenjuje, kao i pravila Zakona o parničnom postupku, kada su odbacili tužbu u navedenom delu tužbenog zahteva, kao nedozvoljenu.

Odredbama navedenog Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je u članu 4. stav 1. da izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja o izvršenju koje donosi osnovni sud sa područja višeg suda, odnosno privredni sud za koje je izvršitelj imenovan. Kao pravno sredstvo koje stranke, ali i učesnici izvršnog postupka mogu koristiti u fazi sprovođenja izvršenja predviđen je zahtev za otklanjanje nepravilnosti, koje mogu biti učinjene kako odlukama tako i radnjama. Po članu 74. stav 1. i 5. stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja. Ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, sud će rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja. Prema članu 131. stav 1, 2. i 3. tog zakona, nakon polaganja cene u slučaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, odnosno po polaganju cene u slučaju prodaje neposrednom pogodbom sud, odnosno izvršitelj donosi zaključak da se nepokretnost preda kupcu i da se u javnu knjigu upiše pravo svojine u njegovu korist. Zaključak o predaji nepokretnosti dostavlja se svim licima kojima se dostavlja i zaključak o prodaji, kao i poreskoj upravi. Protiv ovog zaključka može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti o kome odlučuje sud rešenjem, u skladu sa članom 74. ovog zakona.

Osim toga, odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisan je postupak zaštite lica koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje "trećeg lica". Naime, lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može sve do okončanja izvršnog postupka da izjavi prigovor sudiji, kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim. Ako izvršitelj sprovodi izvršenje, sudija prigovor dostavlja i njemu (član 50. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju). Sudija može tokom celog postupka treće lice, čije pravo oceni verovatnim, a koje je izvršni poverilac osporio ili se o njemu nije izjasnio, rešenjem da, uputi da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja protiv izvršnog poverioca, pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno (stav 4. navedene odredbe).

Odredbom člana 1. ZPP propisano je da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Kako je u konkretnom slučaju tužilac tužbom tražio utvrđenje ništavosti zaključaka javnog izvršitelja o prodaji i predaji nepokretnosti, takvo utvrđenje ne predstavlja zahtev o kome se može raspravljati i odlučivati u smislu člana 1. ZPP, kod jasnih pravila sadržanih u citiranim odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojima je propisan postupak i način kontrole pravilnosti sprovođenja izvršenja. Zaštita stranke jasno je definisana i obezbeđena kroz propisana pravila o postupku po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, kao pravnom sredstvu koje stranke, ali i učesnici izvršnog postupka mogu koristiti u fazi sprovođenja izvršenja i o prigovoru trećeg lica, kao lica koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje. S obzirom na izloženo, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog postojanja interesa tužioca da u ovoj parnici utvrdi ništavost zaključaka javnog izvršitelja na osnovu člana 103. ZOO i tako zaštiti svoje pravo svojine, jer je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka za pružanje sudske pravne zaštite.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 414. stav 1. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su potrebni radi vođenja parnice, to je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić