.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6180/2020
21.01.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 422/20 od 27.08.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 422/20 od 27.08.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P 556/2019 od 23.10.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti isplati tužiocu iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na ime naknade troškova postupka isplati tužiocu iznos od 131.224,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da se tužilac oslobađa dužnosti plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 422/20 od 27.08.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena a žalba tužene usvojena i presuda Osnovnog suda u Subotici P 556/2019 od 23.10.2019. godine preinačena u pobijanom stavu prvom, drugom i trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, sa pozivom i na odredbu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
O reviziji tužioca nije odlučivano na osnovu člana 404. ZPP (posebna revizija) zato što je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka (član 403. stav 2. tačka 2. ZPP).
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je učestvovao u oružanim sukobima na teritoriji svog tadašnjeg prebivališta u ... (Republika Hrvatska) od 17.08.1991. godine do 15.05.1996. godine kao pripadnik oružanih snaga bivše SFRJ, a po dolasku međunarodnih snaga na to područje kao pripadnik Teritorijalne odbrane Krajine. Od 1997. godine tužilac ima prebivalište u ... . Tokom oružanih sukoba tužilac je bio izložen traumatičnim događajima (granatiranju, ranjavanju i pogibiji saboraca, izvlačenju ranjenika i slično). Ovi događaji su izazvali psihičke tegobe ali tužilac, zbog osećanja stida, duže vreme nije tražio pomoć lekara. Aktivno lečenje započeo je tokom 2016. godine. Pregledom obavljenim 24.08.2016. godine ustanovljeno je postojanje psihičkog oboljenja, postraumatskog stresnog poremećaja koje je trajno umanjilo tužiočevu opštu životnu aktivnost za 25%. Tužilac se i dalje nalazi na lečenju i koristi propisanu terapiju, ali se njegovo zdravstveno stanje od dana postavljanja dijagnoze smatra definitivnim a lečenje završenim, u smislu vraćanja psihičkog stanja na nivo pre pojave tegoba.
Tužbom podnetom 15.05.2019. godine tužilac je tražio naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti. Tužena je osporila tužbeni zahtev i isticanjem prigovora zastarelosti (član 360. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima).
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i zbog zastarelosti tužiočevog potraživanja odbio njegov tužbeni zahtev.
Nematerijalna šteta koju tužilac potražuje u ovom sporu posledica je oružanih sukoba na delu teritorije bivše SFRJ, u kojima je tužilac određeno vreme učestvovao i kao pripadnik oružanih snaga te države.
Šteta prouzrokovana pripadnicima bivše JNA u oružanim sukobima sa paravojnim formacijama bivših republika SFRJ do dana njihovog međunarodnog priznanja od strane Generalne skupštine Organizacije Ujedinjenih Nacija (22.05.1992. godine) prouzrokovana je krivičnim delom oružane pobune iz člana 124. KZJ, pa njeno potraživanje zastareva u roku od 15 godina propisanom za zastarelost krivičnog gonjenja za to delo (član 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). Ovaj rok je objektivnog karaktera i počinje da teče od dana izvršenja krivičnog dela (član 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), a zastarelost nastupa protekom poslednjeg dana tog roka (član 362. Zakona o obligacionim odnosima). Zastarevanje ne teče (zastoj) za sve vreme za koje oštećenom poveriocu - tužiocu, zbog oružanih sukoba ili neposredne opasnosti takvih sukoba na području njegovog prebivališta, nije bilo moguće da sudskim putem zahteva dosudu naknade štete (član 383. Zakona o obligacionim odnosima).
Sledstveno izloženom, tužiočevo potraživanje je zastarelo jer je do podnošenja tužbe protekao rok od 15 godina u kojem zastareva krivično gonjenje krivičnog dela oružane pobune iz člana 124. KZJ, računajući od dana kada su prestali oružani sukobi na području ... u kojem je bilo tužiočevo prebivalište sve do njegovog preseljenja u ..., jer su do tada postojali razlozi za zastoj zastarelosti.
Izjavljenom revizijom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.
Kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti (duži od pet godina), primenjuje se privilegovani rok zastarelosti potraživanja naknade štete u trajanju roka za zastarelost krivičnog gonjenja. Rok zastarelosti krivičnog gonjenja počinje da teče od dana kada je krivično delo izvršeno. Kod produženog krivičnog dela rok zastrelosti počinje teći od dana kada je izvršeno poslednje krivično delo koje ulazi u sastav produženog krivičnog dela, a kod trajnih krivičnih dela rok zastarelosti počinje da teče od prestanka protivpravnog stanja. S`obzirom da se u tom slučaju ne primenjuje rok zastarelosti propisan članom 376. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, na čijoj primeni tužilac istrajava tokom postupka i u reviziji, saznanje za štetu i njenog učinioca nema značaja za zastarelost štete prouzrokovane krivičnim delom. Tužilac je naknadu štete mogao tražiti samo do isteka roka zastarelosti krivičnog gonjenja krivičnog dela oružane pobune, u roku od 15 godina od izvršenja tog krivičnog dela. Početak tog roka se u ovom slučaju, zbog ispunjenosti uslova za zastoj zastarelosti iz člana 383. Zakona o obligacionim odnosima, računa od dana kada su prestali oružani sukobi na teritoriji tužiočevog tadašnjeg prebivališta usled kojih nije mogao sudskim putem zahtevati naknadu štete i istekao je nekoliko godina pre podnošenja tužbe. Zbog toga je prestalo pravo tužioca da od tužene zahteva ispunjenje obaveze naknade štete, u smislu člana 360. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
