U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Petrić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Marija Knežević advokat iz ..., radi razvoda braka, vršenja roditeljskog prava i izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 346/20 od 17.09.2020. godine, u sednici veća koja je održana dana 28.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 346/20 od 17.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P2 66/2020-10 od 11.06.2020. godine, stavom prvim izreke tužbeni zahtev je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, razveden je brak zaključen dana ...1997. godine pred matičarem u ..., pod tekućim brojem ../1997 između tužilje AA sa generalijama kao u ovom stavu izreke, i tuženog BB, sa generalijama kao u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, maloletna deca parničnih stranaka VV, rođena ...2009. godine u ..., JMBG ... i GG, rođen ...2017. godine JMBG ..., radi samostalnog vršenja roditeljskog prava poverena su majci, tužilji AA iz .... Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece stranaka plaća, i to na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne VV iznos od po 8.000,00 mesečno, a na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog GG iznos od po 5.000,00 dinara mesečno, od donošenja presude dok za to traju zakonski uslovi na ruke ili na račun tužilje, do 15-og u mesecu za tekući mesec, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svake pojedine mesečne rate pa do isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom petim izreke, uređeno je viđanje tuženog sa maloletnom decom parničnih stranaka na način određenom u ovom stavu izreke. Stavom šestim izreke, preko dosuđenog tužbeni zahtev radi plaćanja doprinosa za dečije izdržavanje do traženog iznosa od 20.000,00 dinara za maloletnu VV i do traženog iznosa od 10.000,00 dinara za maloletnog GG, kao i za period od utuženja do donošenja presude, odbijen je kao neosnovan. Stavom sedmim izreke, konstatovano je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 346/20 od 17.09.2020. godine žalbe su odbijene i presuda Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P2 66/2020 od 11.06.2020. godine je potvrđena, stavom prvim izreke, a troškovi žalbenog postupka tužilji nisu dosuđeni, što je konstatovano stavom drugim izreke.

Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju u odnosu na odluku o samostalnom vršenju roditeljskog prava i u delu kojim je odlučeno o dečijem izdržavanju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 98. stav 5. ZPP, na koju se tuženi u reviziji poziva (dostavljanje tuženom podneska tužilje od 11.06.2020. godine na dan glavne rasprave pred prvostepenim sudom), nije učinjena pred drugostepenim sudom da bi bila razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak dana ...1997. godine u ..., gde im je poslednje zajedničko prebivalište. Ne žive zajedno četiri meseca pre podnošenja tužbe, a odnosi u braku su ozbiljno i trajno poremećeni. U braku je rođeno dvoje maloletne dece, VV-dana ...2009. godine i GG-dana ...2017. godine, koji od prestanka zajednice života parničnih stranaka borave nazimenično kod oba roditelja. Tužilja je rođena 1978. godine i završila je srednju školu, radno je sposobna i nema zdravstvenih problema, zaposlena je u fabrici ... „DD“ u ... i mesečno zarađuje oko 30.000 dinara. Sem redovnih mesečnih primanja drugih primanja nema, s tim da parnične stranke primaju dečiji dodatak u ukupnom iznosu od 6.000,00 dinara. Poseduje nepokretnosti, njivu površine 1 ha, na kojoj majka ima doživotno plodouživanje. Kuća u kojoj živi je vlasništvo njene drugarice i nema obavezu plaćanja zakupnine. Ima izdatke za troškove struje, vode, interneta, ukupno u mesečnom iznosu od 9.000,00 dinara. Ima izdatke i za grejanje u ukupnom iznosu od 60 evra. Ima izdatke za troškove domaćinstva i za higijenska sredstva. Roditelji tužilje su razvedeni i nisu u mogućnosti da je materijalno pomažu. Tuženi je rođen 1972. godine, završio je srednju školu i po struci je ..., radno je sposoban i zdravstvenih problema nema, zaposlen je „ĐĐ“ u ... od februara 2020. godine i prima zaradu u mesečnom iznosu od 31.000,00 dinara. Sem zarade drugih redovnih mesečnih primanja nema, s tim da sa tužiljom prima dečiji dodatak u iznosu od 6.000,00 dinara mesečno. Po potrebi radi prekovremeno, za koji rad mu poslodavac isplaćuje naknadu. Kod poslodavca je zaposlen na radnom mestu radnik u ..., radno vreme mu je od 6 do 15 časova i radi svake subote. Nepokretnu imovinu ne poseduje, kuća u kojoj živi je vlasništvo njegove majke koja živi na drugoj adresi. Ima izdatke za struju u mesečnom iznosu od 3.700,00 dinara, komunalne usluge i vodu u mesečnom iznosu od oko 8.000,00 dinara, internet u iznosu od 1.200,00 dinara i fiksni telefon u iznosu od 600,00 dinara. Takođe ima izdatke za ishranu i za higijenska sredstva, kao i za grejanje. Maloletna VV je učenica četvrtog razreda osnove škole, a maloletni GG ide u jaslice. Zdrava su deca, s tim što je maloletna VV imala operaciju ... tokom 2019. godine. Pred Centrom za socijalni rad maloletna VV, u razgovoru sa stručnim radnikom, izjavila je da jednako voli roditelje, da ne može da se odluči sa kojim bi volela da živi, ali zbog neprilagođenosti u osnovnoj školi u ... volela bi da promeni školsku sredinu i obrazovanje nastavi u ... da bi stekla prijatelje, a ovu želju njeni roditelji uvažavaju. Tužilja je izjavila da je ćerka popustila u učenju kad nije živela sa njom što se odrazilo i na njeno postignuće u školi, jer je uvek učila sa majkom, što je otac potvrdio. Otac je rekao stručnom radniku da bi mu bilo žao da se deca razdvoje, a pošto je ćerka u predpubertetnoj fazi smatra da joj je neophodna majčinska-ženska figura sa kojom može da razgovara o određenim temama, te da ga jedino brine da kod majke deca ne budu sama, jer dadilja koju angažuje ne stiže uvek na vreme. Tužilja je pred centrom izjavila, da zbog promenjenih okolnosti smatra da zajedničko vršenje roditeljskog prava, iako je traženo postavljenim tužbenim zahtevom, ne bi funkcionisalo pošto deca žele da žive kod nje, pa je centar mišljenja da zajedničko vršenje roditeljskog prava nad maloletnom decom nije moguće, obzirom da tužilja nije saglasna, te da maloletna deca parničnih stranaka treba da budu poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava uz održavanje ličnog kontakta između dece i oca po dogovoru roditelja i po želji dece, a u slučaju da viđanje ne funkcioniše po navedenom modelu, predloženo je održavanje ličnog kontatka dece sa drugim roditeljem svakog prvog, drugog i trećeg vikenda u mesecu u trajanju od petka od 18 časova do nedelje do 18 časova, s tim da otac preuzme decu iz domaćinstva majke i da ih istoj blagovremeno vrati, polovinu zimskog raspusta, drugi dan verskih i državnih praznika od 10 do 18 časova, rođendane dece naizmenično.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osnovan tužbeni zahtev za poveravanje maloletne dece parničnih stranaka na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, odgovarajuće uređenje načina održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa ocem, kao i izdržavanje.

Odredbom člana 77. stav 3. Porodičnog zakona propisano je da jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda i kada roditelji ne vode zajednički život ili nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 270. istog zakona propisano je da pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili vršenju roditeljskog prava sud je dužan da zatraži stručno mišljenje organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima, a odredbom člana 272. stav 2. da ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud.

U smislu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, najbolji interes maloletne dece je da budu povereni na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i izveštaj Centra za socijalni rad, odnosno organa starateljstva. Pobijana presuda je doneta u skladu sa napred navedenim odredbama porodičnog zakona, kao i člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta.

Neosnovani su navodi u reviziji tuženog da je postavljenim tužbenim zahtevom tužilja tražila da parnične stranke zajednički vrše roditeljsko pravo, te da je podnesak tužilje kojim je preinačila tužbu u delu vezanom za vršenje roditeljskog prava tuženom uručen dana 11.06.2020. godine, pa tuženi nije imao mogućnost da angažuje za sebe stručnu pomoć, imajući u vidu postignuti dogovor stranaka sklopljen pre podnošenja tužbe, koji nije promenjen sve do glavne rasprave dana 11.06.2020. godine.

Kad zakonodavac predviđa zajedničko vršenje roditeljskog prava onda ima u vidu sporazum roditelja koji je uslov takvog načina vršenja prava roditelja.

Ukoliko sporazuma nema ili sporazum zbog promenjenih okolnosti otpadne, onda nije moguće zajedničko vršenje roditeljskog prava. U ovom slučaju nema sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, zbog čega je pravilna odluka nižestepenih sudova da se maloletna deca parničnih stranaka povere majci, tužilji u ovoj parnici, ceneći pri tom i najbolji interes deteta u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem.

Pravilna je i odluka o doprinosu tuženog za izdržavanje maloletne dece parničnih stranaka i to da tuženi doprinisi izdržavanju maloletne VV iznosom od po 8.000,00 dinara mesečno, a maloletnog GG iznosom od 5.000,00 dinara mesečno, dok će preostali deo iznosa neophodnog za izdržavanje maloletne dece snositi majka delimično novčanim davanjima, a delimično svakodnevnim radom i staranjem o zajedničkoj deci, jer je doneta u skladu sa kriterijumima propisanim odredbom člana 160. i 162. Porodičnog zakona, a koja se revizijom posebno i ne pobija.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić