U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Slađane Nakić Momirović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Grozdana Simić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Privredni sud u Valjevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 200/2021 od 20.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 200/2021 od 20.07.2021. godine.

DELIMIČNO SE usvaja revizija tužene i PREINAČUJE presuda Višeg suda u Šapcu Gžrr1 200/2021 od 20.07.2021. godine u delu stava prvog izreke i presuda Osnovnog suda u Loznici Prr1 103/20 od 01.04.2021. godine u delu stava prvog izreke, tako što SE ODBIJA zahtev kojim je tužilac tražio naknadu materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja ST 41/2010 koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu, u iznosu od 12.768,15 dinara.

U preostalom delu revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 200/2021 od 20.07.2021. godine, ODBIJA SE, kao neosnovana.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici Prr1 103/20 od 01.04.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da na ime naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos nenaplaćenog potraživanja u postupku stečaja St 41/10 koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u visini od 108.509,00 dinara, dok je zahtev tužilje za isplatu zatezne kamate na dosuđeni iznos od 28.09.2009. godine do isplate, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 21.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr1 200/2021 od 20.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici Prr1 103/20 od 01.04.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navodima revizije kojima se osporava visina štete u koju je uračunata zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse u svetlu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, utvrđenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine (obrazloženje verifikovano 18.04.2013. godine), čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je po svojoj prirodi institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika).

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 St 190/2019 od 13.05.2019. godine usvojen je prigovor radi ubrzanja postupka i utvrđeno da je tužiocu u postupku stečaja nad H.K. „Viskoza“ a.d. „Celvlakno“ d.o.o. iz Loznice, koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu St 41/2010 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo stečajnom sudiji da u roku od 4 meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao. Postupak stečaja pokrenut je 11.06.2009. godine. Zaključkom o listi potraživanja Privrednog suda u Valjevu St 7/09 od 28.09.2009. godine tužiocu, kao poveriocu četvrtog isplatnog reda, priznato je potraživanje u ukupnom iznosu od 108.509,00 dinara, u koji je pored glavnice u iznosu od 66.605,00 dinara uračunata i pripisana zakonska zatezna kamata u iznosu od 41.904,00 dinara, obračunata do dana otvaranja postupka stečaja. Zatezna kamata do dana otvaranja postupka stečaja obračunata na glavni dug primenom prostog interesnog računa iznosi 29.135,85 dinara, a ukupno novčano potraživanje tužioca nakon takvog obračuna zatezne kamate iznosi 95.740,85 dinara. Tužilac u stečajnom postupku nije naplatio svoje potraživanje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu materijalne štete prouzrokovane povrede prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu, odlučili pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tužena odgovara za štetu, kada tužilja kao bivši zaposleni kod stečajnog dužnika - privrednog društva sa većinskim društvenim i državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatila svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da joj je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Nisu od uticaja na pravilnost odluke u ovom sporu navodi revizije da stečajni postupak nije okončan i da će tužilja svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilja je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak još uvek nije okončan. Isplatom naknade štete, tužena stupa u stečajni postupak na mesto tužilje i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade materijalne štete.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete.

Zaključkom stečajnog suda St 7/09 od 28.09.2009. godine tužilji je priznato potraživanje u određenom novčanom iznosu u koji je uračunata i pripisana glavnici i zakonska zatezna kamata obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka primenom odredbe 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, broj 9/01), važećeg u vreme donošenja označenog zaključka. Tom odredbom bilo je propisano da se obračun duga, uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona, primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, objavljenom u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br.73 od 27.07.2012. godine, utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, br. 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke, u stečajnom postupku je primenom proporcionalne metode (prost interesni račun) obračunata zakonska zatezna kamata na iznog glavnog duga stečajnog dužnika i utvrđena njena visina u iznosu od 29.135,85 dinara.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i dosudio tužilji naknadu štete u iznosu utvrđenom Zaključkom stečajnog suda od 28.09.2009. godine, nalazeći da ovako utvrđena visina naknade štete nije osporena od strane tužene.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene, ali u obrazloženju donete presude nije posebno cenio njene navode da potraživanje tužioca, priznato Zaključkom stečajnog suda od 28.09.2009. godine, bilo nužno korigovati u delu obračunate zakonske zatezne kamate u skladu sa odlukom Ustavnog suda (preračunati je primenom prostog interesnog računa) i članom 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Izloženo pravno stanovište prvostepenog suda, čiju ispravnost drugostepeni sud nije cenio kada je odlučivao o žalbi tužene, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda nije pravilno.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun (kamate na kamatu), što nije dozvoljeno jer je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanog u odredbi člana 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate, koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu čija visina znatno premašuje pretrpljenu stvarnu štetu.

Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana Zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. U situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata, obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa, što je u konkretnom slučaju i učinjeno u postupku stečaja, i utvrđena kamata u iznosu od 29.135,85 dinara.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je delimično usvojio reviziju tužene i preinačio presude nižestepenih sudova, tako što je odbio zahtev za iznos od 12.768,15 dinara kao razliku između zatezne kamate obračunate do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode i zatezne kamate obračunate do istog dana primenom metode prostog interesnog računa i pripisane glavnici.

Stoga je primenom člana 416. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke. U preostalom delu revizija tužene nije osnovana, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Odluka tužene za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u stavu četvrtom izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. i 2. ZPP, u vezi sa članom 153. stav 2. istog zakona, imajući u vidu delimičan uspeh tužene u postupku po ovom vanrednom pravnom leku.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić