U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Petrović, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Soknić, advokat iz ..., radi svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4145/19 od 07.08.2020. godine, na sednici održanoj 31.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4145/19 od 07.08.2020. godine, tako što se odbija kao neosnovana žalba tuženih i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Požarevcu P 194/19 od 02.07.2019. godine.

OBAVEZUJU SE tuženi da tužiocu naknade troškove revizijskog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P 194/19 od 02.07.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je prema tuženima da je tužilac vlasnik kp.br. ..., ulica ..., voćnjak 3. klase u površini od 3,86 ari i kp.br. ... ulica ... njiva 3. klase, u površini od 11,24 ara, poljoprivredno zemljište, obe upisane u ln.br. ... KO ..., po osnovu ugovora o poklonu Ov.3 890/2011 od 13.06.2011. godine, zaključenog između tuženog VV iz ..., kao poklonodavca, s jedne strane i tužioca AA iz ..., kao poklonoprimca, s druge strane, a koji ugovor je disimulovani ugovor o kupoprodaji, pa će tužiocu ova presuda služiti kao isprava za uknjižbu prava svojine kod Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti Požarevac. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 100.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4145/19 od 07.08.2020. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se prema tuženima utvrdi da je tužilac vlasnik parcela bliže opisanih u izreci po osnovu ugovora o poklonu Ov.3 890/2011 od 13.06.2011. godine, zaključenog između tuženog VV iz ..., kao poklonodavca, s jedne strane i tužioca AA iz ..., kao poklonoprimca, sa druge strane, a koji ugovor je disimulovani ugovor o kupoprodaji i da tužiocu ova presuda služi kao isprava za uknjižbu prava svojine kod RGZ službe za katastar nepokretnosti Požarevac, i tako što je obavezan tužilac da tuženima na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 165.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog kojih se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi VV i tužilac AA zaključili su ugovor o poklonu overen pred Osnovnim sudom u Požarevcu Ov.3 890/11 od 13.06.2011. godine, kojim je poklonodavac tuženi poklonio poklonoprimcu tužiocu parcele koje su predmet ovog postupka, bliže opisane u nižestepenim presudama, u kom ugovoru je navedeno da poklonodavac poklonoprimcu predaje u svojinu i na korišćenje nepokretnosti navedene u ugovoru i da je saglasan da poklonoprimac uknjiži pravo svojine i korišćenja bez njegovog daljeg i posebnog pristanka kod nadležnog organa. Uvidom u pisani neovereni ugovor o prodaji zaključen istog dana 13.06.2011. godine između istih stranaka i to tuženog VV kao prodavca i tužioca AA, kao kupca s druge strane, utvrđeno je da su predmet ovog ugovora iste parcele koje su predmet ugovora o poklonu, da je kupac isplatio kupoprodajnu cenu i da je stupio u državinu kupljenih nepokretnosti. Prava volja ugovarača bila je da zaključe ugovor o prodaji, ali su radi uknjižbe kupca na kupljenoj nepokretnosti, umesto ugovora o kupoprodaji sačinili poseban ugovor o poklonu, kako bi im porez bio manji. Po zaključenom ugovoru o poklonu tužilac je platio porez na prenos apsolutnih prava i stupio u državinu kupljene nepokretnosti, ali istu nije uknjižio na svoje ime jer nije imao novca. Iz izveštaja RGZ SKN Požarevac od 17.06.2019. godine utvrđeno je da je tuženi upisan kao vlasnik predmetnih parcela po osnovu ugovora o poklonu iz 2004. godine, koji je zaključio sa GG tadašnjim vlasnikom. Tužilac, bez obzira što je bio prvi komšija tuženih, nije znao da je za predmetne parcele kupoprodajnu cenu platila tužena BB, a ne tuženi VV i da su između njih loši odnosi, a uvidom u zemljišne knjige utvrdio je da je VV uknjižen kao vlasnik parcela. Tuženi VV je kao poklonodavac, sa svojom majkom, tuženom BB (sa kojom je živeo u zajedničkom domaćinstvu do 2004. godine kada su kupljene sporne parcele), kao poklonoprimcem, zaključio ugovor o poklonu nepokretnosti, ovde spornih parcela, overen pred Osnovnim sudom u Požarevcu Ov.3 2470/2011 od 21.10.2011. godine, na osnovu kog ugovora se tužena BB uknjižila u katastru, pa su sporne parcele prema listu nepokretnosti upisane kao njeno vlasništvo sa udelom od 1/1.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je navedeni ugovor o poklonu Ov.3 890/2011 od 13.06.2011. godine zaključen između tuženog VV i tužioca, u stvari disimulovani ugovor o kupoprodaji, te da se u konkretnom slučaju, kada postoje dva pravna posla za sticanje svojine na istu nepokretnost, o jačem pravu odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zabrane zloupotrebe prava, zbog čega tužilac koji je bio savestan ima jači pravni osnov za sticanje svojine od tužene BB koja je bila nesavesna, s obzirom da je znala da je pre zaključenja ugovora o poklonu sa svojim sinom VV, on istu nepokretnost otuđio u korist tužioca i istu mu predao u državinu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev zaključujući da je iz pravilno utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak da je tužena BB bila nesavesna. Ovo iz razloga što nije cenio činjenicu da je tužena BB bila u lošim odnosima sa tuženim VV u vreme zaključenja spornog ugovora o poklonu sa tužiocem, da je radila u ... i slala novac i odmah nakon saznanja da je parcela u državini tužioca podnela protiv istog tužbu kojom je tražila da joj se predmetne parcele, kao vlasniku, predaju u državinu, zbog čega tužilac nije imao punovažan pravni osnov za upis prava svojine, jer je ugovor o poklonu bio simulovan, prividan, te se postojanje disimulovanog ugovora o prodaji ne može isticati prema tuženoj BB, kao trećem licu koja je savesni pribavilac, koja se uknjižila pre tužioca i na taj način stekla pravo svojine na predmetnim nepokretnostima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluka drugostepenog suda zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, na šta se osnovano ukazuje revizijom tužioca.

Odredbom člana 66. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (stav 2.) dok je odredbom člana 12. Zakona o obligacionim odnosima propisano da su u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja. Ovo načelo se javlja kao posledica uske povezanosti morala i prava, tako što kao neka vrsta standarda dopunjuje i zajedno sa normama pozitivnog prava reguliše određene odnose, zato što i ono što nije zabranjeno može da ne bude pošteno.

Po nalaženju ovog suda, drugostepeni sud je pogrešnom primenom materijalnog prava izveo nepravilan zaključak o postojanju određenih odlučnih činjenica, pre svega zaključak o savesnosti tužene BB, propuštajući da napred navedeno načelo primeni i kod ocene savesnosti tužioca prilikom zaključenja ugovora o poklonu, odnosno ugovora o kupoprodaji, te da primeni pravila koja se primenjuju u slučaju višestrukog prometovanja iste nepokretnosti, uzimajući u obzir sve utvrđene činjenice u pogledu vremena zaključenja ugovora, ispunjenja obaveza iz ugovora i državine nepokretnosti, da li je pravni posao teretan ili besteretan, kao i saznanja tužene da su sporne nepokretnosti već bile predmet ranije zaključenog ugovora o kupoprodaji. Ovaj sud, kod iznetog činjeničnog utvrđenja, nalazi da je tužena BB bila nesavesna, jer je ugovor o poklonu sa svojim sinom zaključila nakon saznanja da je tužilac kupio nepokretnosti i da je u državini istih, a kako se radi o besteretnom pravnom poslu i o užim članovima domaćinstva (majka i sin), postoji i opravdana pretpostavka da joj je to bilo poznato. Tužilac je, prema utvrđenom činjeničnom stanju, raniji i savesni sticalac, jer je zaključio ugovor o poklonu koji je disimulovani ugovor o kupoprodaji sa uknjiženim vlasnikom, koji ispunjava sve uslove za punovažnost ugovora i proizvodi pravno dejstvo, odnosno isplatio je kupoprodajnu cenu, platio porez na prenos apsolutnih prava i stupio u državinu nepokretnosti, dok je tužena BB sa svojim sinom VV zaključila ugovor o poklonu u trenutku kada je već znala da je isti predmetne nepokretnosti prethodno otuđio tužiocu AA, zbog čega je postupala suprotno načelu savesnosti i poštenja. Tužilac kao raniji savesni kupac- sticalac, ima jači pravni osnov u odnosu na kasnijeg nesavesnog sticaoca, čak i u slučaju kada je kasniji nesavesni sticalac stekao svojinu i ishodovao upis u zemljišnu, odnosno drugu javnu knjigu.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke presude.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP jer revidentu pripada naknada za tražene troškove sastava revizije od 18.000,00 dinara, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić