Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik dr Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki Savet sudstva, Privredni sud u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr. 325/19 od 31.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 06.03.2020 godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr. 325/19 od 31.07.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr. 325/19 od 31.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru Prr. 243/18 od 14.03.2019. godine, tužbeni zahtev je delimično usvojen i obavezana je tužena da tužilji isplati na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iznos od 400,00 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.03.2019. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, u roku od 8 dana. Odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenih 400,00 evra do traženih 3.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 21.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr. 325/19 od 31.07.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, a delimično je usvojena žalba tužilje i prvostepena presuda je preinačena tako što je obavezana tužena da tužilji na ime naknade troškova postupka pored iznosa od 21.000,00 dinara isplati još i iznos od 6.000,00 dinara, a u preostalom je prvostepena presuda potvrđena. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj radi usaglašavanja sudske prakse, primenom člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2. navedenog člana).

Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Privrednim sudom u Somboru St. 45/2010. Povreda ovog prava tužilji je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 st 633/2018 od 19.03.2018. godine. O pravu tužilje na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili ceneći odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Tužilja u reviziji ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje. Međutim, u presudi koja je priložena uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u ovoj parnici, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Odluka o visini novčane naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u određenom postupku, ne čini sudsku praksu o određenom pravnom pitanju. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja na ocenu trajanja suđenja u razumnom roku. Imajući izneto u vidu, kao i da tužilja nije uskraćena u pravu na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenost izjavljene revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese.

Tužba u ovoj stvari je podneta 16.08.2018. godine sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a podneskom od 21.01.2019.godine povećan je zahtev tako da glasi na iznos od 3.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Članom 27 Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1) i da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić