Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi - protivtužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz stava 1. tog člana Zakona, pred drugostepenim sudom, koje bi mogle da utiču na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu, Sudska jedinica u Bačkom Petrovcu P2 2150/2012 od 02.11.2012. godine, kojom je sporazumno razveden brak parničnih stranaka, određeno je, između ostalog, da će roditeljsko pravo nad zajedničkim maloletnim detetom VV, vršiti parnične stranke zajednički i sporazumno, a da će prebivalište deteta biti na adresi majke. Nakon razvoda, tužilja se iz ... (gde tuženi živi), sa detetom koje je tada imalo tri godine, odselila u ..., gde i sada sa maloletnim detetom živi, u stanu koji je u njenom vlasništvu. Maloletni VV rođen je ...2009. godine i završio je četvrti razred osnovne škole u ... . Ima probleme sa koncentracijom i održavanjem pažnje, zbog čega ostvaruje niži uspeh u školi. Emotivno je vezan za oba roditelja kojima je privržen, a izjasnio se da želi da nastavi da živi sa majkom. Roditelji su prostorno udaljeni, ali ostvaruju korektne roditeljske odnose. Majka poseduje lične i roditeljske kapacitete da odgovori na razvojne potrebe deteta, postavlja granice i pravila u odnosu na ponašanje i istrajna je u zahtevima koje mu postavlja, ali je fleksibilna u pogledu postupanja prema njemu, uvažavajući ličnost deteta i kontekst u kome dete manifestuje određeno ponašanje. Prepoznaje razvojne i individualne potrebe deteta i na njih je responsivna. Obezbeđuje detetu optimalno stabilnu sredinu za razvoj njegovih kapaciteta. Otac deteta je takođe kompetentan u svojoj roditeljskoj ulozi, spreman je da sebe u istu investira i pruži detetu neophodnu zaštitu, podršku i vaspitanje. Poseduje lične i roditeljske kapacitete da na pravilan način usmerava dalji razvoj deteta u skladu sa njegovim uzrastom i potrebama i ima mogućnosti da obezbedi sve potrebne uslove za nesmetani rast i razvoj deteta. U svom nalazu i mišljenju sudski psiholozi GG i dr DD su navele da kod maloletnog deteta dominiraju i prezistiraju razvojne poteškoće u oblasti čitanja, pisanja i govornih veština. Dete poseduje razumevanje socijalnih normi primereno kalendarskom uzrastu u kom se nalazi. Obrazovni kapaciteti su ispod očekivanog. Oba roditelja u odnosu na dete imaju naglašenu roditeljsku emotivnu toplinu i motivaciju za odgojem deteta i vršenjem roditeljskog prava. Predlog veštaka je da roditelji nastave da vrše zajedničko roditeljsko pravo, a da dete izvesno vreme od šest meseci do godine dana živi kod oca u ..., kako bi otac, više od majke, mogao objektivno da omogući adekvatnu pomoć stručnih lica u pravcu pomoći detetu. Kod deteta je došlo do emocionalnog sazrevanja, sada prihvata svoje obaveze iako i dalje nije na nivou svoje uzrasne grupe, a može mu se pružiti podrška u radu sa defektologom i logopedom i u ..., na razvoju fine i grube motorike radi savladavanja socijalnih, emotivnih i obrazovnih veština i zahteva koji se pred njega postavljaju u sadašnjem uzrastu. Centar za socijalni rad- odeljenje u Kikindi, je dao mišljenje da detetova majka poseduje lične i roditeljske kapacitete da odgovori na njegove razvojne potrebe i da mu obezbeđuje optimalno stimulativnu sredinu za razvoj njegovih kapaciteta. U pogledu oca deteta, isti Centar smatra da on najverovatnije nema realnu percepciju detetovih mogućnosti te da u odnosu na njega postavlja preterana očekivanja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužilje osnovan, a protivtužbeni zahtev tuženog neosnovan, pa su samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnim detetom, VV, poverili tužilji, a tuženog obavezali da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta mesečnim iznosom od 30.000,00 dinara, počev od 28.07.2020. godine, pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi i uredili način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem tako što će dete viđati oca saglasno dogovoru stranaka.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta, propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. tog člana Konvencije propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca, koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju, u tom cilju, sve potrebne zakonodavne i administrativne mere.

U smislu odredbe člana 6. stav 1. Porodičnog zakona, svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Dužnost suda da se u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, rukovodi najboljim interesom deteta, propisana odredbom člana 266. stav 1. istog Zakona.

Porodični zakon, u odredbi člana 67. propisuje da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Sadržina roditeljskog prava koja se sastoji od dužnosti i staranja o detetu, čuvanja i podizanja, vaspitanja i obrazovanja, zastupanja i izdržavanja deteta, kao i upravljanja i raspolaganja njegovom imovinom, regulisana je odredbom člana 68. – 74. Porodičnog zakona, a suština svih dužnosti i prava roditelja je dobrobit i najbolji interes deteta.

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu su, između ostalog, uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta i to: vaspitne, zatim potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo, kao i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe. Dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja, shodno odredbi člana 65. stav 1. Porodičnog zakona. Mišljenju deteta mora se posvetiti dužna pažnja o svim pitanjima koja ga se tiču i u svojim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelošću deteta, shodno odredbi stav 3. člana 65. Porodičnog zakona. U smislu odredbe stav 4. člana 65. Porodičnog zakona, dete koje je navršilo desetu godinu života (što je ovde slučaj) može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su pravilno cenili elemente procene najboljeg interesa deteta uz uvažavanje njegovog, slobodno izraženog mišljenja, saglasno odredbi člana 266. stav 3. Porodičnog zakona.

Neosnovani su navodi revizije revidenta da je drugostepeni sud potpuno zanemario mišljenje veštaka, psihologa, o tome da bi otac, više od majke, mogao objektivno da omogući adekvatnu pomoć stručnih lica u pravcu pomoći detetu. Suprotno tome, odluka nižestepenih sudova zasnovana je na oceni dokaza, pravilnom primenom odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da sud odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje će činjenice da uzme kao dokazane. S tim u vezi, sudski veštaci psiholozi su se u svom nalazu i mišljenju izjasnili da oba roditelja u odnosu na dete imaju naglašenu roditeljsku emotivnu toplinu i motivaciju za njegov odgoj, kao i vršenje samostalnog roditeljskog prava. U konkretnom slučaju, maloletni VV, od rođenja, živi sa majkom sa kojom i dalje želi da živi, kako se izjasnio u svom slobodno i neposredno datom mišljenju. Interes deteta je pravni standard, a postupanje u skladu sa najboljim interesom deteta podrazumeva donošenje odluke na način na koji bi dete za sebe odlučilo, kada bi za to bilo sposobno, što ovde jeste slučaj. U interesu deteta je da životne aktivnosti pretežno ostvaruje u mestu svog sadašnjeg prebivališta gde se oseća sigurno i stabilno, u majčinom stanu u kome ima organizovan životni prostor, ustaljene prostorne i životne navike. Zbog toga se navodima revizije revidenta, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke.

Na osnovu iznetog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava pa je, primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić