Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi da tužilji isplati naknadu za kat.parc. .., površine 546m2, upisanu u LN .. KO ... na ime tužilje, koja nije formalno eksproprisana, ali je radnjama tuženog praktično izuzeta iz njene državine tako što je ušla u sastav produžetka ulice ... u ..., pa shodno odredbi Zakona o javnoj svojini predstavlja dobro u opštoj upotrebi u svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi. Na taj način, bez sprovedenog upravnog postupka eksproprijacije, tužilja je lišena prava svojine na nepokretnosti, zbog čega je tuženi u obavezi da joj isplati novčanu naknadu kao poseban vid zaštite prava na imovinu, shodno članu 1. Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članu 58. Ustava Republike Srbije.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepeni sud, prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Primena instituta posebne revizije je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. U reviziji tužilje se osporava visina naknade odnosno pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje zasnovano na nalazu i mišljenju sudskog veštaka, što nije razlog za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Pri tom, u postupku određivanja naknade za faktički eksproprisanu nepokretnost sud može, pored procene koju je dala Poreska uprava, izvesti i druge dokaze koje učesnici predlože, ukoliko oceni da su od značaja za određivanje visine naknade. U konkretnom slučaju, tužilji je dosuđena naknada u visini utvrđenoj iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke, koji je izvršio procenu tržišne vrednosti konkretne predmetne parcele, a ne procenu komparativnom metodom vrednosti iste ili slične parcele na određenom području, kako to čini Poreska uprava. Kako tužilja nije predložila izvođenje dokaza kontrolnim veštačenjem vrednosti parcele, te kako pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, ni u slučaju prihvatanja da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, ishod postupka ne bi bio drugačiji ili povoljniji za tužilju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.12.2019.godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 573.300,00 dinara. Na ročištu održanom 22.10.2020. godine, tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 1.126.769,28 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 16.09.2021.godine. Drugostepena presuda je doneta 10.03.2022.godine. Na dan preinačenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 117,5830 dinara, pa vrednost premeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude (493.955,28 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost 4.200,91 evra.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić