U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti, u smislu člana 407. ZPP. Nije osnovan revizijski navod da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog posupka iz člana 374. stav 1. ZPP, u vezi člana 396. ZPP, jer je drugostepeni sud u obrazloženju presude ocenio sve žalbene navode koji su bili od značaja za donošenje pravilne odluke o izjavljenoj žalbi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletna VV rođena je ... godine u braku tužene i sina tužilje GG. ... meseca nakon rođenja mal. deteta zajednica života tužene i sina tužilje je faktički prestala da postoji. U tom periodu sin tužilje je lečen od bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, a brak sa tuženom je razveden 2011. godine presudom kojom je mal. dete povereno tuženoj na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Odnosi mal. VV sa ocem i očevom porodicom su prekinuti, a narednih godina mal. VV povremeno je viđala je oca u kontrolisanim uslovima Centra za socijalni rad, koje prilike je tužilja koristila da krišom, sakrivajući se iza parkiranih vozila ispred Centra, vidi unuku. Tužena se sa mal. ćerkom preselila u ... ... godine, zasnovala je novu bračnu zajednicu u kojoj je rodila troje dece. Maloletna VV je dobro adaptirana na porodični ambijent u ..., gde pohađa školu i pojedine dodatne aktivnosti. Sa tužiljom, babom po ocu, nikad nije uspostavila bliske odnose. Tužena se protivila da prilikom video razgovora deteta sa ocem u istoj prostoriji bude i tužilja. U vreme zaključenja glavne rasprave bila je u toku parnica između ovde tužene i njenog bivšeg supruga u kojoj je sud raspravljao pitanje održavanja ličnih odnosa mal. VV sa ocem.

Prema mišljenju Centra za socijalni rad Grada Novog Sada poželjno je da mal. VV ostvari kontakte sa porodicom svog oca. Tužilja svojim ponašanjem nije doprinela da kontakti sa mal. VV budu rizični po bilo kom osnovu, niti postoje razlozi koji bi osporavali mogućnost realizacije kontakta tužilje sa unukom. Razgovor putem Skype-a je prihvatljiv način za uspostavljanje afektivne veze za tužiljom, a regulisanje viđanja treba omogućiti u zavisnosti od mogućnosti realizacije tokom zimskog i letnjeg raspusta u dogovoru sa tuženom, majkom deteta.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi člana 61. stav 5, člana 266. stav 1., u vezi sa članom 270. Porodičnog zakona i nakon ocene da je najbolji interes mal. deteta da uspostavi i održava kontakt sa tužiljom, kao bliskim srodnikom, odredili način održavanja ličnih odnosa, po modelu bliže navedenom u izreci prvostepene presude.

Odredbom člana 61. stav 5. Porodičnog zakona, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom.

Odredbom člana 266. stav 1. istog zakona propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, a odredbom člana 270. navedenog zakona, propisano je da pre nego što donese odluku, između ostalog, o zaštiti prava deteta, sud je dužan da zatraži nalaze i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Pobijana odluka je zasnovana na nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad koji ukazuje da je tužilja podobna i da je poželjno da se omogući održavanje ličnih odnosa sa maloletnim detetom. U takvoj situaciji, rukovodeći se zaštitom prava deteta, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda je u najboljem interesu maloletne VV da bude u kontaktu sa tužiljom kao bliskim krvnim srodnikom po ocu, tim pre što tužilja svojim ponašanjem nije doprinela da kontakti sa mal. VV budu rizični po bilo kom osnovu, i to prvih godinu dana putem video poziva posredstvom internet aplikacije Skype, kako bi dete sa tužiljom postepeno izgradilo odnos bliskosti i poverenja i stvorili se uslovi da dete narednih godina provodi nekoliko dana u kontinuitetu u Srbiji u porodičnom domaćinstvu očeve porodice.

Najbolji interes maloletnog deteta da održava lične odnose sa tužiljom se ne dovodi u sumnju navodima revizije da mal. dete ne želi da ostvari kontakt sa očevom porodicom u Srbiji. Ove navode tužena je isticala i tokom postupka, a nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da takva njena želja nije posledica autentično formirane volje, već trenutni osećaj razočaranosti deteta, jer od porodice oca nije dobila obećane i očekivane poklone, koji osećaj je sa apekta njenog uzrasta razumljiv. Međutim, to nije dovoljan razlog da se detetu uskrati pravo da sa tužiljom ubuduće izgradi odnose bliskosti poželjan za ovaj stepen srodstva. Upravo imajući u vidu da između tužilje i mal. deteta još uvek nije ostvaren blizak odnos, određen je postupni model održavanja ličnih odnosa, prvo putem video poziva kako bi dete uspostavilo komunikaciju i steklo poverenje u tužilju, a zatim, nakon perioda prilagođavanja provelo nekoliko dana godišnje u domaćinstvu tužilje.

Iz okolnosti konkretnog slučaja, a naime da je mal. VV imala svega ... u momentu prekida zajednice života njenih roditelja i nepune ... godine kada se sa majkom preselila u drugu državu, a da je u tom periodu tužilja bila preokupirana i lečenjem svog sina, a oca mal. VV, izvodi se zaključak da u tom periodu najmlađe životne dobi mal. deteta, kada je dete najviše i usmereno na majku, nije mogao ni biti uspostavljen kontakt i osećaj bliskosti deteta sa tužiljom. Međutim, to ne može biti razlog da se sudskom odlukom ograniči pravo deteta da nadalje uspostavi i održava lične odnose sa tužiljom kao bliskim krvnim srodnikom. Odlučujuća činjenica za odluku o postavljenom tužbenom zahtevu je da tužilja svojim ponašanjem ne doprinosi da kontakti sa mal. detetom budu rizični po bilo kom osnovu i da njen motiv da održava lične odnose sa unukom od strane stručnih lica Centra za socijalni rad nije prepoznat kao protivan interesu maloletnog deteta.

Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud nije bio u obavezi da otvori raspravu i da izvede dokaz saslušanjem mal. deteta, koje je nakon zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom, a pre pravnosnažnosti presude navršilo ... godina života. Drugostepeni sud je odluku o žalbi doneo na osnovu činjenične građe formirane ocenom dokaza izvedenih u prvostepenom postupku, prema kojima je i po oceni Vrhovnog kascionog suda postojao dovoljan osnov za zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva. Stoga otvaranje glavne rasprave i izvođenje dokaza saslušanjem mal. deteta pred drugostepenim sudom nije bilo nužno potrebno za donošenje pravilne odluke o izjavljenoj žalbi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić