.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6208/2020
21.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ..., II iz ..., JJ iz ..., KK iz ..., LL iz .., LJLJ iz ..., MM iz ..., NN iz ..., NJNJ iz ..., OO iz ..., PP iz ..., RR iz ..., SS iz ..., TT iz ..., ĆĆ iz ..., UU i ..., FF iz ..., HH iz ..., CC iz ..., ČČ iz ..., DŽDŽ iz ..., ŠŠ iz ...i AA1 iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Krsto Bobot, advokat iz ..., protiv tuženog AD Industrija mleka i mlečnih proizvoda „Imlek“ iz Beograda, Padinske Skele, čiji je punomoćnik Nikola Janković, advokat iz ...., radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužilaca AA, GG, ŽŽ, ZZ, NJNJ, RR, UU, FF i AA1 izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 1195/17 od 16.01.2019. godine, u sednici odžranoj 21.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilaca AA, GG, ŽŽ, ZZ, NJNJ, RR, UU, FF i AA1 izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 1195/17 od 16.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23448/11 od 31.01.2012. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 23448/11 od 16.09.2014. godine, stavom prvim izreke delimično su usvojeni zahtevi tužilaca i obavezan je tuženi da tužiocima na ime neosnovanog obogaćenja isplati pojedinačno navedene iznose u ovom stavu izreke, sa kamatom. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime neosnovanog obogaćenja isplati pojedinačno navedene iznose u ovom stavu izreke, sa kamatom. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova postupka plati 560.850,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž 1195/17 od 16.01.2019. godine, s obzirom da je isti sud svojim rešenjem Gž 926/14 od 23.05.2016. godine ukinuo prvostepenu presudu, a Vrhovni kasacioni sud rešenjem R1 25/2017 od 06.04.2017. godine, rešavajući o sukobu nadležnosti između Prvog osnovnog suda u Beogradu i Višeg suda u Zaječaru utvrdio da je stvarno nadležan za postupanje Viši sud u Zaječaru, delimično je usvojio zahteve tužilaca AA, GG, ŽŽ, ZZ, NJNJ i AA1 i obavezao tuženog da ovim tužiocima na ime neosnovanog obogaćenja isplati pojedinačno navedene iznose u ovom stavu izreke, sa kamatom, a odbio zahtev tužilaca za pojedinačno navedene iznose u ovom stavu izreke, sa kamatom. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje RR, kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime neosnovanog obogaćenja isplati pojedinačno navedene iznose u ovom stavu izreke, sa kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje UU, kojim je tražila da se obaeže tuženi da joj na ime neosnovanog obogaćenja isplati pojedinačno navedene iznose u ovom stavu izreke, sa kamatom. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje FF, kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime neosnovanog obogaćenja isplati pojedinačno navedene iznose u ovom stavu izreke, sa kamatom. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci AA, GG, ŽŽ, ZZ, NJNJ, RR, UU, FF i AA1 su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stavom 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredbe ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je članom 479. stavom 6. ZPP, propisano da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija. U toj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni se prema članu 403. stav 2. tačka 2. i 3. ZPP.
Tužbu radi naplate novčanog potraživanja podnelo je više tužilaca 18.03.2005. godine. Tužioci se nalaze u položaju formalnih suparničara, saglasno članu 205. stav 1. tačka 2. ZPP, sa kojih razloga se vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno, a merodavna je najviša pojedinačno tražena vrednost glavnog zahteva, a to je u ovom slučaju 4.583,63 dinara. Kako navedeni iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da je pobijana drugostepena presuda doneta u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, sa kojih razloga revizija nije dozvoljena, a revizija nije dozvoljena iako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima tužilaca.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
