Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, i to usvajajućeg dela stava drugog izreke, tužena Republike Srbije – Ministarstvo odbrane je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP, u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP, budući da je revizija dozvoljena jer je izjavljena protiv dela drugostepene presude kojim je prvostepena presuda preinačena, a inicijalno se ne radi o sporu male vrednosti, i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB je oglašen krivim za krivično delo napad na vojno lice u vršenju vojne službe iz člana 404. stav 2. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakona, u saizvršilaštvu, i izrečena mu je uslovna osuda u trajanju od šest meseci, pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K 3458/10 od 26.11.2010. godine. Tuženi BB je 21.10.2006. godine naneo laku telesnu povredu tužiocu, koji je, kao vojno lice na službi u VP ... vršio obezbeđenje članova porodice predsednika Republike Srbije. Tom prilikom tužilac je trpeo bolove i strah, intenziteta i trajanja kao što je u postupku utvrđeno, a zadobijene povrede se zbirno i pojedinačno kvalifikuju kao jedinstvena laka telesna povreda. U vreme izvršenja krivičnog dela tuženi BB je bio zaposlen kod tužene Republike Srbije – Ministarstvo obrane.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da postoji solidarna odgovornost tuženih za štetu koju je tužilac pretrpeo, ali da je potraživanje tužioca zastarelo i u smislu člana 376. ZOO pošto je tužbu podneo 11.04.2012. godine, a i u smislu člana 377. ZOO, pošto je za krivično delo za koje je tuženi oglašen krivim predviđeno da zastarelost krivičnog gonjenja nastupa protekom roka od 5 godina od izvršenja dela, a u toku krivičnog postupka tužilac kao oštećeni nije isticao imovinsko – pravni zahtev, zbog čega nije došlo ni do prekida zastarevanja u smislu člana 388. ZOO.

Po stavu drugostepenog suda tužiočevo potraživanje naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova i straha je osnovano, mada u manjem iznosu nego što je tužbom traženo, zbog čega je tužbeni zahtev za ova dva vida štete delimično usvojen. Po stanovištu drugostepenog suda, ovo potraživanje nije zastarelo jer u slučaju kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti od rokova propisanih članom 376. Zakona o obligacionim odnosima, zahtev za naknadu štete prema svakom odgovornom licu, a ne samo štetniku, zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja, u slučaju kada je pravnosnažnom presudom utvrđeno postojanje krivičnog dela i učinilac oglašen krivim. Za krivično delo za koje je tuženi BB oglašen krivim propisana je kazna zatvora od tri meseca do pet godina zatvora, te zastarelost krivičnog gonjenja nastupa pet godina od izvršenja krivičnog dela, u skladu sa odredbom člana 103. stav 1. tačka 4. Krivičnog zakonika, koji se u konkretnom slučaju primenjuje, s tim da zastarelost krivičnog gonjenja u smislu člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika u svakom slučaju nastaje kad protekne dva puta onoliko vremena koliko je po zakonu potrebno vremena za zastarelost krivičnog gonjenja. Kako u konkretnom slučaju apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa protekom 10 godina od izvršenja krivičnog dela, dakle 21.10.2016. godine, a tužba je podneta 11.04.2012. godine, tužiočevo potraživanje nije zastarelo.

Pravilan je stav drugostepenog suda da postoji obaveza revidenta da naknadi tužiocu pretrpljenu štetu.

Neosnovano se u reviziji ističe nedostatak pasivne legitimacije tužene Republike Srbije. Solidarna odgovornost preduzeća i drugih pravnih lica prema trećem je propisana odredbama člana 170. do 172. Zakona o obligacionim odnosima, pa za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokoju trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo. Prema članu 171. ZOO, odredbe ovog člana primenjuju se i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za štetu koju zaposleni koji kod njih rade prouzrokuje u radu ili u vezi s radom, s tim da lice koje je oštećeniku naknadilo štetu koju je zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom, ima pravo od tog zaposlenog da zahteva naknadu plaćenog iznosa. Prema članu 172. ZOO, pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Suprotno navodima revizije, prema članu 377. ZOO, zahtev za naknadu štete zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja prema svakom odgovornom licu, a ne samo prema učiniocu krivičnog dela. Kao što je u postupku utvrđeno, u odnosu na drugotuženog BB doneta je krivična presuda 26.11.2010. godine i istog dana postala pravnosnažna. Tužba za naknadu štete u ovom parničnom postupku je podneta 11.04.2012. godine. Zastarevanje potraživanja naknade štete, koje je prekinuto pokretanjem i vođenjem krivičnog postupka, počinje ponovo da teče od dana pravnosnažnosti presude kojom je štetnik oglašen krivim za događaj iz koga je šteta proistekla, bez obzira da li je u krivičnom postupku bio istaknut imovinsko – pravni zahtev. Prema članu 392. stav 1. a u vezi sa članom 388. ZOO, posle prekida zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost. Kako od dana pravnosnažnosti krivične presude – 26.11.2010. godine do dana podnošenja tužbe 11.04.2012. godine nije protekao rok iz člana 377. istog zakona, potraživanje tužioca nije zastarelo.

Iz iznetih razloga, te kako je i visina dosuđenih vidova nematerijalne štete pravilno odmerena u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić