U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje Narodne banke Srbije, Beograd, čiji je punomoćnik Sanja Sinadinović, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Cvetković, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 74/21 od 22.03.2021. godine, u sednici održanoj dana 07.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužene.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 74/21 od 22.03.2021. godine u stavu drugom izreke tako što se ODBIJA tužbeni zahtev da se obaveže tužena AA da tužilji Narodnoj banci Srbije na ime obračunate zatezne kamate na isplaćena sredstva – otpremnine, isplati iznos od 424.145,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2016. godine do konačne isplate u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

OBAVEZUJE SE tužilja da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati 35.250,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova prvostepenog postupka.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 843/20 od 17.09.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji nadoknadi materijalnu štetu u iznosu od 616.342,70 dinara po osnovu obračunate zatezne kamate (na isplaćena sredstva otpremnine) za period od 21.12.2012. godine kao dana vraćanja AA na rad u Narodnu banku Srbije (dan zaključenja ugovora o radu) pa do dana podnošenja tužbe 14.04.2016. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2016. godine pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema pravnosnažne presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 74/21 od 22.03.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 843/20 od 17.09.2020. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime obračunate zatezne kamate na isplaćena sredstva otpremnine isplati iznos od 424.145,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.04.2016. godine do konačne isplate u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje prema tuženoj a na ime obračunate zatezne kamate na plaćena sredstva otpremnine preko iznosa iz stava drugog za iznos od još 192.178,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2016. godine pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je bila zaposlena kod tužilje na neodređeno vreme. Dana 08.09.2009. godine, tužena je dobila otkaz i prestao joj radni odnos. Protiv tog rešenja pokrenula je sudski postupak. Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1050/11 od 16.01.2012. godine poništeno je rešenje o prestanku radnog odnosa i tužena je vraćena na rad. Dana 21.12.2012. godine tužena je sa tužiljom zaključila ugovor o uređenju međusobnih prava i odgovornosti. Prilikom davanja otkaza tuženoj je isplaćena otpremnina u ukupnom iznosu od 1.142.386,83 dinara. Isplata je izvršena dana 09.09.2009. godine. Tužena je pokrenula i sudski postupak radi isplate neisplaćene zarade za vreme dok nije bila u radnom odnosu. Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 2010/14 od 30.04.2015. godine tuženoj je usvojen tužbeni zahtev i tužilja obavezana na isplatu neisplaćene zarade kao i isplatu pripadajućih doprinosa. Prilikom isplate neisplaćene zarade tužilja je izvršila prebijanje već ranije isplaćene otpremnine u visini od 1.142.386,03 dinara i od ukupnog iznosa koji je trebala tužilja da isplati tuženoj na ime neisplaćene zarade, od 2.011.936,96 dinara odbijen je iznos ranije isplaćene otpremnine. Tužilja je isplatu izvršila dana 05.06.2015. godine. Istog dana tuženoj je dostavljen dopis da je potrebno da tužilji isplati i zakonsku zateznu kamatu obračunatu na ime isplaćene otpremnine i to za period od kada je tužena vraćena na rad 21.12.2012. godine jer je od tada ista nesavesna. Tužilja potražuje materijalnu štetu u visini od 616.342,70 dinara po osnovu obračunate zatezne kamate (isplaćena sredstva otpremnine) za period od 21.12.2012. godine kao dana vraćanja tužene na rad pa do 11.06.2016. godine, a od tada i zakonsku zateznu kamatu na traženi iznos, do isplate. Među strankama je sporan osnov potraživanja.

Prvostepeni sud je shodno čl. 210. i 214. ZOO usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je tužena nesavesna od 21.12.2012. godine kada je vraćena na posao jer je znala da treba da vrati otpremninu. Međutim, to nije učinila pa shodno tome ima obavezu da plati kamatu na otpremninu koja je prebijena sa isplatom glavnog duga.

Drugostepeni sud je nakon otvorene rasprave zaključio da je tužbeni zahtev tužilje delimično osnovan i to za period od 10.04.2013. godine. Ovo iz razloga što su ovde u pitanju povremena davanja po članu 372. stav 1. ZOO a takva potraživanja zastarevaju za tri godine. Tužba je podneta 11.04.2016. godine, što znači da je potraživanje za period od tri godine pre podnošenja tužbe tj. potraživanja za period od 21.12.2012. godine pa do 10.04.2013. godine zastarelo. Stoga je tužbeni zahtev za taj period, a za iznos od 192.178,80 dinara odbio dok je u preostalom delu usvojio tužbeni zahtev tj. za iznos od 424.145,90 dinara.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakvo stanovište nižestepenih sudova u pogledu osnovanosti zahteva tužilje nije prihvatljivo. Ovo iz razloga što je tužena dobila otkaz ugovora o radu krivicom tužilje. Rešenje o otkazu je poništeno, a tužena je vraćena na rad. Tuženoj je po osnovu otkaza isplaćena otpremnina. Ista nije kriva za dobijanje otkaza niti za isplatu otpremnine. Dalje, prema članu 336. ZOO propisano je da dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj poverilac potražuje od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kavoće i ako su oba dospela. U ovom slučaju oba potraživanja, koja su novčane prirode, su bila dospela. Tužilja je shodno citiranom propisu izvršila obračun i prebijanje sa neisplaćenom zaradom. Pri ovakvoj situaciji, ne može se tužilja pozivati na navodnu nesavesnost tužene a sama je postupila nesavesno. Tužena je vraćena na rad 21.12.2012. godine ali je kasnije dobila presudu za isplatu neisplaćene zarade. Tužilja vrši isplatu neisplaćene zarade ali istovremeno vrši i kompenzaciju za isplaćenu otpremninu. Isplata je izvršena 05.06.2015. godine. Sve to ukazuje na očiglednu neosnovanost tužbe. Isplatom neisplaćene zarade i kompenzacijom sa ranije isplaćenom otpremninom potraživanja su ugašena, pa shodno tome tužilja nema pravo potraživati traženi iznos po osnovu obračuna kamate.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu čl. 154, 155. i 165. stav 2. ZPP. Tužena je uspela u sporu pa joj sud na ime troškova drugostepenog postupka dosuđuje iznos od 35.250,00 dinara koje troškove je punomoćnik tužene na ročištu pred drugostepenim sudom tražio i opredelio a isti se odnose na stručni sastav žalbe 22.500,00 dinara i zastupanja na ročištu 22.03.2021. godine iznos od 12.750,00 dinara. Ostale troškove Vrhovni kasacioni sud nije priznao iz razloga što punomoćnik tužene iste nije opredelio po visini i vrsti a što je propisano članom 163. stav 2. ZPP. Nejasno je za koliki broj održanih i neodržanih ročišta se potražuju troškovi, za koliko podnesaka a nisu ni opredeljeni troškovi za stručni sastav revizije i takse. Shodno svemu tome odlučeno je kao u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić