Vrhovni kasacini sud je ocenio da je revizija dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona, ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su bivši supružnici, čiji brak je trajao od ...1987. godine do ...2018. godine kada je razveden pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Šapcu P2 646/18 od 06.11.2018. godine. Parnične stranke iz braka imaju dva punoletna sina VV i GG koji su zasnovali svoje porodice, zaposleni su i ekonomski nezavisni. Tužilja je zbog poremećenih međusobnih odnosa, pre razvoda braka napustila zajedničko domaćinstvo sa tuženim i preselila se kod starijeg sina gde je živela od novembra do kraja decembra 2017. godine, a potom kod svoje majke gde je boravila do kraja aprila 2018. godine, da bi se od aprila do kraja septembra 2018. godine vratila kod sina VV. Po povratku u porodičnu kuću tužilja je boravila u pomoćnoj zgradi gde je ostala i nakon razvoda braka u okviru domaćinstva tuženog. Tužilja je u periodu od januara do juna meseca 2018. godine bila zaposlena u ... firme „DD“ DOO ... na radnom mestu pomoćnog radnika sa mesečnom zaradom od 23.000,00 do 24.000,00 dinara, a po razvodu braka se nije zapošljavala i prijavljena je kod Nacionalne službe za zapošljavanje u Šapcu. Stara je 53 godine, završila je osnovnu školu i ... zanat, sposobna je za rad i obavljanje poslova uključujući i fizičke poslove lakše prirode koje aktuelno obavlja kod svojih punomoćnika na ..., gde brine o njihove dve ćerke za koju uslugu ne dobija naknadu u novcu već besplatan stan, hranu, garderobu po potrebi kao i plaćene troškove puta. Tuženi je star 58 godina, po zanimanju je ... i živi u porodičnom domaćinstvu sa starim i bolesnim roditeljima u ..., kao i mlađim sinom GG, njegovom suprugom i njihovim maloletnim detetom. Zaposlen je na radnom mestu ... i ... u ... školi gde ostvaruje mesečnu zaradu u proseku od 26.300,00 dinara. Tuženi ima zdravstvenih problema zbog kojih više ne može da se bavi dopunskim radom, s tim što poseduje obradivo poljoprivredno zemljište, više zgrada i pomoćnih objekata, kao i otac tuženog koji poseduje oko 5 hektara obradivog zemljišta od čega 1 hektar koristi brat tuženog, a tuženi obrađuje svoju i očevu zemlju koristeći poljoprivredne mašine drugih koje iznajmljuje za novčanu naknadu, gaji stoku za potrebe domaćinstva i stara se i izdržava svoje roditelje. Tužilja je podnela tužbu za supružničko izdržavanje 09.04.2019. godine, nakon što je tuženi po prestanku braka podneo tužbu za njeno iseljenje iz porodične kuće u ... .

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je tužba za supružničko izdržavanje neblagovremena jer nije podneta u roku propisanom u članu 279. stav 2. Porodičnog zakona, odnosno da tužilja nije dokazala da iz opravdanih razloga nije mogla podneti tužbu do zaključenja glavne rasprave u bračnom sporu, pri čemu je brak razveden u vreme kada tužilja nije bila zaposlena i nije imala nikakva primanja i prihode, pa činjenice o ispunjenosti materijalno-pravnih uslova za određivanje supružničkog izdržavanja nisu bile od uticaja na odlučivanje kod imperativne zakonske odredbe o blagovremenosti tužbe za supružničko izdržavanje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Po članu 279. stav 2. Porodičnog zakona, tužba za izdržavanje supružnika može se podneti tokom trajanja braka, a najkasnije do zaključenja glavne rasprave u bračnom sporu. Izuzetno, bivši supružnik koji iz opravdanih razloga nije podneo tužbu za izdržavanje u bračnom sporu može je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestanka braka, odnosno od dana kada mu je učinjeno poslednje faktičko davanje na ime izdržavanja (stav 3.). U slučaju iz stava 3. ovog člana, tužbeni zahtev može biti usvojen samo ako su uslovi od kojih zavisi pravo na izdržavanje postojali u vreme prestanka braka i još uvek postoje u vreme zaključenja glavne rasprave u sporu za izdržavanje (stav 4.).

Tužilja je podnela tužbu u ovoj parnici radi supružničkog izdržavanja 09.04.2019. godine, nakon pravnosnažnog okončanja postupka za razvod braka presudom Osnovnog suda u Šapcu P2 646/2018 od 06.11.2018. godine. S obzirom da tužilja nije podnela tužbu za izdržavanje do zaključenja glavne rasprave u bračnom sporu, primena zakonom propisanog izuzetka da se tužba za izdržavanje može podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestanka braka, odnosno od dana kada je učinjeno poslednje faktičko davanje na ime izdržavanja, nalagala je da se utvrde sve bitne činjenice za ocenu postojanja opravdanih razloga zbog kojih nije podnela tužbu za izdržavanje u bračnom sporu. Naime, navedeni razlozi predstavljaju objektivne činjenice koje se utvrđuju na osnovu svih konkretnih okolnosti od kojih zavisi pravo supružnika na izdržavanje u vreme prestanka braka, kao i poslednjeg faktičkog davanja na ime izdržavanja. Tužilja je u tužbi i u toku postupka navela je da je po prestanku braka tuženi podneo tužbu za njeno iseljenje iz porodične kuće u kojoj je živela 32 godine i da se vodi parnica pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu P 262/19 (čije združenje radi uvida je predloženo u postupku, a tužba za iseljenje od 29.01.2019. godine priložena je uz tužbu). Troškovi stanovanja svakako predstavljaju deo potreba poverioca izdržavanja od značaja za određivanje izdržavanja. Kod utvrđene činjenice da je tužilja boravila u pomoćnoj zgradi gde je ostala i nakon razvoda braka u okviru domaćinstva tuženog, a da je tuženi po prestanku braka podneo tužbu za njeno iseljenje, izostalo je utvrđenje da li je tužilja na taj način zadovoljavala svoje stambene potrebe u toku bračnog spora i po prestanku braka i do kada (što bi predstavljalo faktičko davanje na ime izdržavanja), te od kakvog je značaja navedeno za ocenu njenog materijalnog položaja na osnovu odredbi člana 151. stav 1. u vezi člana 279. stav 4. Porodičnog zakona. Nižestepeni sudovi su propustili da utvrde navedene bitne činjenice od kojih zavisi zaključak o postojanju opravdanih razloga zbog kojih tužilja nije podnela tužbu za izdržavanje u bračnom sporu, a sledom toga i o blagovremenosti tužbe u odnosu na poslednje faktičko davanje na ime izdržavanja.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi bitne činjenice na koje je ukazano ovom odlukom i potom oceniti njihov pravni značaj za donošenje odluke u ovoj parnici.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić