U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Grozdana Simić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Privredni sud u Valjevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Valjevu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 240/21 od 26.07.2021. godine, u sednici održanoj dana 12.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 240/21 od 26.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

Delimično se USVAJA revizija tužene i PREINAČUJU presuda Višeg suda u Šapcu Gžrr1 240/21 od 26.07.2021. godine u delu stava prvog izreke i presuda Osnovnog suda Loznici Prr1 188/19 od 26.04.2021. godine u delu stava prvog izreke tako što se ODBIJA zahtev tužilje kojim je tražila naknadu materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja St 45/2010 koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu, u iznosu od 384,97 dinara.

U preostalom delu revizija tužene se ODBIJA kao neosnovana.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda Loznici Prr1 188/19 od 26.04.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos nenaplaćenog potraživanja u postupku stečaja St 45/2010 koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u iznosu od 28.158,00 dinara sve u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 28.158,00 dinar počev od 30.09.2009. godine pa do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na ime troškova parničnog postupka plati tužilji iznos od 40.500,00 dinara u roku od osam dana od prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka kao neosnovan.

Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr1 240/21 od 26.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navodima revizije kojima se osporava visina štete u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u svetlu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, utvrđenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2014. godine (obrazloženje verifikovano 18.04.2013. godine), čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj po svojoj prirodi institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika).

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 St 665/2018 od 19.04.2018. godine usvojen je prigovor radi ubrzanja postupka i utvrđeno da je tužilji u postupku stečaja na H.K. „Viskoza“ a.d. „Standard“ DOO Loznica, koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu St 45/2010, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je naloženo stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere i radnje potrebne radi unovčenja imovine stečajnog dužnika i da o preduzetim merama obavesti predsednika suda u roku od 30 dana. Stečajni postupak nad navedenim privrednim društvom sa većinskim državnim kapitalom pokrenut je 11.06.2009. godine. Zaključkom o listi potraživanja St 11/09 od 30.09.2009. godine, tužilji, kao poveriocu četvrtog isplatnog reda priznato je potraživanje u ukupnom iznosu od 28.158,00 dinara, u koji iznos pored glavnice je uračunata i pripisana zakonska zatezna kamata obračunata do dana otvaranja postupka stečaja primenom konformne metode. Iz potvrde stečajnog upravnika St 45/2010 od 17.01.2020. godine, proizilazi da tužilja potražuje glavni dug od 18.432,00 dinara i kamatu obračunatu primenom konformne metode 4.158,00 dinara, što ukupno iznosi 28.158,00 dinara. Kada se na glavni dug do otvaranja stečaja obračuna zakonska zatezna kamata metodom prostog interesnog računa, dobija se iznos od 3.773,06 dinara koji obračun je u skladu sa stavom Ustavnog suda iznet u odluci Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine. Proizilazi da je razlika u visini primenom različitih metoda obračuna 384,97 dinara. Shodno tome glavni dug sa tom kamatom iznosi 27.773,06 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenino stanje, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu materijalne štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu, odlučili pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tužena odgovara za štetu kada tužilja, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika, privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatila svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da joj je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Navodi revizije da stečajni postupak nije okončan i da će tužilja svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku, nisu od uticaja na pravilnost odluke u ovom sporu. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku, tužilja je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak još nije okončan. Isplatom naknade štete, tužena stupa u stečajni postupak na mesto tužilje i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade materijalne štete.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovni su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete.

Zaključkom stečajnog suda St 11/09 od 30.09.2009. godine tužilji je priznato potraživanje u određenom novčanom iznosu u koji je uračunata i pripisana glavnici zakonska zatezna kamata obračunata do dana otvaranja stečejanog postupka primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja označenog zaključka. Tom odredbom bilo je pripisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, objavljenom u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 73 od 27.07.2012. godine, utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke, u stečajnom postupku je primenom proporcionalne metode (prost interesni račun) obračunata zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga stečajnog dužnika i utvrđena je njena visina u iznosu od 3.773,06 dinara.

Prvostepeni sud je dosudio tužilji naknadu štete u iznosu utvrđenom zaključkom Stečajnog suda od 30.09.2009. godine. Po stanovištu tog suda, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 60. Zakona o ustavnom sudu, označena Odluka Ustavnog suda ne može se primenjivati retroaktivno – na odnose koji su nastali i pravnosnažno rešeni pre dana njenog objavljivanja, a u konkretnom slučaju protekao je rok propisan članom 61. tog zakona (za izmenu konačnog i pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog propisa).

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene prihvatajući u svemu razloge nižestepenog suda.

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda nije pravilno.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledice nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, što nije dozvoljeno jer je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate, koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu čija visina znatno premašuje pretrpljenu stvarnu štetu.

Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. U situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašna neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metoda prostog interesnog računa, što je u konkretnom slučaju i učinjeno u postupku stečaja tako što je kamata na glavni dug preračunata tom metodom i utvrđena u visini od 3.773,06 dinara tako da ukupan dug tuženog prema tužilji iznosi 27.773,06 dinara.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je delimično usvojio reviziju tužene i preinačio presude nižestepenih sudova, tako što je odbio zahtev za iznos od 384,97 dinara, kao razliku između zatezne kamate obračunate do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode i zatezne kamate obračunate do istog dana primenom metode prostog interesnog računa i pripisane glavnice.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke primenom člana 416. stav 1. ZPP.

U preostalom delu revizija tužene nije osnovana, zbog čega je u smislu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Odluka o zahtevu tužene za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. i 2. ZPP u vezi sa članom 153. stav 2. istog zakona, imajući u vidu delimičan uspeh tužene u postupku po ovom vanrednom pravnom leku.

Vrhovni kasacioni sud je odluku o zahtevu tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, sadržanu u stavu četvrtom izreke, doneo primenom člana 154. stav 1. ZPP, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić