Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Gordane Džakula i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zoran Pešić, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Maja Gluščević, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3180/18 od 27.07.2021. godine, u sednici održanoj 04.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3180/18 od 27.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3180/18 od 27.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 9966/2015 od 14.06.2017. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilja, protiv tužene i obavezana je tužena da tužiljama isplati iznos od 941,66 evra na ime naknade zbog korišćenja tuđe stvari, i to prizemnog (suterenskog) dela stambenog objekta u ..., u ulici ... broj .., u periodu od 11.11.2008. godine do 06.06.2010. godine sa pripadajućom kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka za evro počev od 14.06.2017. godine, do konačne isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahatev tužilja u delu kojim su tražile kamatu na dosuđeni iznos od 30.06.2015. godine do 14.06.2017. godine, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilja u delu kojim su tražile da sud obaveže tuženu da im isplati novčani iznos od 1.920,00 evra na ime naknade za korist zbog korišćenja tuđe stvari, i to vikend kuće u selu ... na kp.br. .. KO ..., što je ukupan iznos dela zbira mesečnih zakupnina za period od 01.07.2005. godine do 01.07.2013. godine koji pripada tužiljama shodno zbiru njihovih udela na navedenoj nepokretnosti u datom periodu, sa pripadajućom kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka za evro počev od 30.6.2015. godine, do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao neosnovan. Četvrtim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 29.616,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 3180/18 od 27.07.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijene su kao neosnovane žalba tužilje i tužene i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilja i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je sticanje bez osnova zbog korišćenja nepokretnosti tužilja bez pravnog osnova. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pitanja na koja se u reviziji ukazuje kao sporna, vezana su za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Pravno pitanje korišćenja suvlasničke stvari je dovoljno razjašnjeno u postojećoj sudskoj praksi. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem da se u ovom slučaju radi o nepokretnosti u suvlasništvu tužene, zbog čega tužiljama ne pripada naknada za korišćenje predmetne nepokretnosti, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje i primena odredaba o korišćenju suvlasničke stvari i sticanju bez osnova, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 30.06.2015. godine, a označena vrednost predmeta spora je 290.000,00 dinara. Podneskom od 07.03.2017. godine, tužilje su preinačile tužbu i kao vrednost predmeta spora u ovoj parnici označen je iznos od 2.861,66 evra u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić