.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6276/2022
08.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV i GG, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Rodoljub Marinković, advokat iz ..., protiv tuženih DD iz ... i Privrednog društva „Ikan 2013“ DOO sa sedištem u Novom Pazaru, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Gž 219/20 od 22.06.2020. godine, na sednici veća održanoj 08.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca, izjavljenoj kao izuzetno dozvoljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Gž 219/20 od 22.06.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Gž 219/20 od 22.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru Gž 219/20 od 22.06.2020. godine, odbijene su žalbe tužilaca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru P 705/16 od 23.01.2020. godine o povlačenju tužbe i rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru P 705/16 od 03.02.2020. godine o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje (stav prvi izreke drugostepenog rešenja), a ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u rešenju Osnovnog suda u Novom Pazaru P 705/16 od 03.02.2020. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje (stav drugi izreke drugostepenog rešenja).
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ , br. 72/11, 49/13- US, 74/13 – US, 55/14, 87/18, 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, pravnosnažnim rešenjem utvrđeno je povlačenje tužbe i odbijen predlog za vraćanje u pređašnje stanje, s obzirom da punomoćnik tužilaca nije pristupio na ročište za glavnu raspravu, iako je uredno pozvan, niti je opravdao izostanak, te da je naznačeni punomoćnik imao dovoljno vremena da ovlasti drugog advokata da ga zamenjuje i da blagovremeno obavesti sud o izostanku i opravda razloge za propuštanje ročišta. Tužioci u reviziji ukazuju na procesno – pravna pitanja konkretnog spora, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, budući da se revizija u smislu člana 404. stav 1. ZPP može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, uz uslov da postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i novog tumačenja prava. Uzimajući u obzir vrstu i obrazloženje odluke protiv koje je revizija izjavljena i sadržinu revizijskih navoda, Vrhovni kasacioni sud je našao da sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao i da ne postoji potreba za novim ni ujednačenim tumačenjem prava, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. st. 1. i 2. ZPP i člana 403. stav 3. ZPP i našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Odredbom člana 420. st. 1. i 2. ZPP, propisano je da stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, pod uslovom da bi revizija bila dozvoljena protiv pravnosnažne presude.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko – pravnim sporovima koji se odnose na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenja neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.
Tužbom podnetom 02.06.2016. godine, traženo je da se tuženi obaveže da isplati tužiocima iznos od 602.847,00 dinara na ime naknade štete, pa kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija protiv rešenja nije dozvoljena, jer ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
