.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6313/2021
24.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca Organizacija muzičkih autora Srbije SOKOJ Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandar Porubović, advokat u ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Parović, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 512/2021 od 25.05.2021. godine, u sednici veća od 24.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 512/2021 od 25.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 262/20 od 03.03.2021. godine održano je na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Iiv 22/20 od 12.02.2020. godine i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 1.549,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.01.2015. godine do isplate i na ime naknade troškova postupka iznos od 57.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 512/2021 od 25.05.2021. godine žalba tuženog je delimično usvojena, delimično odbijena i prvostepena presuda preinačena tako što je iznos naknade troškova postupka snižen na 47.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a u preostalom delu potvrđena i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, prilikom odlučivanja o zastarelosti tužbenog zahteva primenjuje se rok zastarelosti iz člana 371. ZOO. Rok zastarelosti iz člana 372. ZOO se ne primenjuje jer se predmetna naknada plaća u jedinstvenom iznosu za svaku kalendarsku godinu posebno, zbog čega se ne može smatrati povremenim potraživanjem. Rok zastarelosti iz člana 374. stava 1. se ne primenjuje jer tuženi u konkretnom slučaju odgovara kao fizičko lice za obaveze nastale iz poslovanja ugostiteljske radnje. O tužiočevom zahtevu pobijanom presudom je odlučeno na osnovu primene materijalnog prava koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz sudske odluke u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Postupajući prema citiranoj zakonskoj odredbi, Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o posebnoj reviziji jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ni pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i za novim tumačenjem prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Predlog za izvršenje, kao inicijalni akt ove parnice, podnet je 10.02.2020. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 1.549,16 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost predmeta spora ispod navedenog zakonskog limita, revizija nije dozvoljena u smislu člana 479. stava 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
