.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 63/2020
23.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i državne uprave, Osnovni sud Vranje, kao pravni sledbenik Opštinskog suda u Preševu, čiji je zakonski zastupnik Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izajvljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1177/14 od 22.09.2014. godine, u sednici veća održanoj 23.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1177/14 od 22.09.2014. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1177/14 od 22.09.2014. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 287/13 od 31.01.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da mu na ime duga isplati iznos od 1.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.09.2005. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na iznos glavnog duga plati zakonsku zateznu kamatu počev od 16.09.2005. godine pa do 20.09.2005. godine, a stavom trećim izreke je naloženo tuženoj da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.
Viši sud u Vranju je, presudom Gž 1177/14 od 22.09.2014. godine, stavom prvim izreke usvojio žalbu tužene i preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom i trećem izreke tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka, a stavom drugim izreke je obavezao tužioca da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 24.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamato počev od 22.09.2014. godine pa do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu razloge iz kojih je kao neosnovan odbijen tužbeni zahtev, nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužioca, a tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažnu presudu kojom je na drugačiji način rešeno u istoj činjeničnopravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Pobijenom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.
Kako je zakonodavac imperativnom procesnom normom isključio pravo na reviziju u sporovima male vrednosti, dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, prema kojoj je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP je odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji pa je na osnovu čl. 165. st. 1. u vezi čl. 153. st. 1. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
