.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6325/2021
27.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Vesne Subić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Filipović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Stevanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 115/2021 od 22.04.2021. godine, u sednici održanoj 27.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija, tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 115/2021 od 22.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 63/2017 od 14.09.2020. godine, delimično je održano na snazi rešenje Osnovnog suda u Loznici I.Iv 24/16 od 25.08.2016. godine, za iznos glavnog duga od 11.775,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.03.2016. godine do isplate i za troškove izvršnog postupka u iznosu od 7.185,50 dinara, pa je u tom delu prigovor tuženog odbijen. Delimično je ukinuto navedeno rešenje prvostepenog suda od 25.08.2016. godine, za iznos glavnog duga za još 41.125,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.03.2016. godine do isplate, sa zakonskom zateznom kamatom na ime glavnog duga od 11.775,00 dinara, počev od 16.03.2016. godine pa do 22.03.2016. godine i za troškove izvršnog postupka za još 148,50 dinara, pa je u tom delu prigovor tuženog usvojen. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 87.704,92 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev tužioca preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 154.375,00 dinara odbijen. Odbijen je zahtev tuženog da se tužilac obaveže da mu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 91.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Viši sud u Šapcu je presudom Gž 115/2021 od 22.04.2021. godine, odbio žalbu tužioca i žalbu tuženog, a prvostepenu presudu potvrdio. Odbijen je zahtev tužioca i zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenosti revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. ZPP.
U konkretnoj situaciji, Vrhovni kasacioni sud je našao da je drugostepeni sud prema činjenicama utvrđenim u ovoj parnici doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnih pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega odluke na koje se poziva revident nisu merodavne za primenu ovog instituta.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Pobijanom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čija je vrednost predmeta spora 52.900,00 dinara, postavljenim u tužbi od 23.08.2016. godine.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
