Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6330/2021
18.01.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Andrej Prekajski, advokat iz ..., protiv tuženih Radio difuzno preduzeće „Studio B“ DOO Beograd, koga zastupa punomoćnik Ljiljana Jeftić, advokat iz ... i BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 122/21 od 07.04.2021. godine, u sednici održanoj 18.01.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužioca i PREINAČUJU presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž3 122/21 od 07.04.2021. godine, u stvovima prvom i petom izreke i presuda Višeg suda u Beogradu P3 284/20 od 24.12.2020. godine, u stavovima drugom i trećem izreke, u odnosu na tuženog Radio difuzno preduzeće „Studio B“ DOO Beograd, tako što se označeni tuženi obavezuje da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.12.2020. godine do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude, a odbija zahtev tuženog Radio difuzno preduzeće „Studio B“ DOO Beograd za naknadu troškova parničnog postupka.

U preostalom delu revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 122/21 od 07.04.2021. godine, u odnosu na tuženog Radio difuzno preduzeće „Studio B“ DOO Beograd, ODBIJA se kao neosnovana.

ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv rešenja iz stavova drugog, trećeg, četvrtog i šestog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 122/21 od 07.04.2021. godine, kao nedozvoljena.

OBAVEZUJE SE tuženi Radio difuzno preduzeće „Studio B“ DOO Beograd da tužiocu naknadi troškove celog postupka u iznosu od 142.600,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema ove presude.

ODBIJA SE zahtev tuženog Radio difuzno preduzeće „Studio B“ DOO Beograd za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 284/20 od 24.12.2020. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je subjektivno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 02.10.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obavežu da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog objavljivanja neistinitih informacija, povrede pretpostavke nevinosti i povrede časti i ugleda solidarno isplate 24.400.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženom Radio difuznom preduzeću „Studio B“ DOO Beograd naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 461.250,00 dinara. Stavom četvrtim izreke tužilac je obavezan da tuženom BB naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 136.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 122/21 od 07.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke u delu koji se odnosi na tuženo Radio difuzno preduzeće „Studio B“ Beograd, kao i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje sadržano u stavu prvom izreke prvostepene presude, tako što nije dozvoljeno subjektivno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 02.10.2020. godine. Stavom trećim izreke ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke koji se odnosi na tuženog BB. Stavom četvrtim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je tužilac obavezan da tuženom BB naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 163.800,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom šestim izreke, tužilac je obavezan da tuženom BB naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 108.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi Radio difuzno preduzeće „Studio B“ DOO Beograd je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tužioca u odnosu na tuženog Radio difuzno preduzeće „Studio B“ DOO Beograd delimično osnovana, dok je u odnosu na tuženog BB nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi Radio difuzno preduzeće „Studio B“ DOO Beograd je javno radio difuzno preduzeće, koje je u ... epizode (..., .... i ... .2016. godine) objavilo emisiju „... – ...“ u večernjim časovima u ..., sa trajanjem svake epizode od po ... minuta. Autor navedenog serijala je VV, produkcijska kuća koja se bavi proizvodnjom i distribucijom TV programa. Predmetna emisija se odnosi na tužioca kao istaknutog srpskog privrednika i nekadašnjeg nosioca javne vlasti. U ... nastavka opisan je životni put tužioca, kao deteta iz sela ..., kroz razvoj njegove karijere, poslovanje jedne od najvećih poslovnih korporacija kod nas „GG“ čiji je on vlasnik, zatim hapšenja tužioca ... godine, te krivičnog postupka i optužbi koje su mu u tom postupku stavljene na teret i izricanja presude. Za emisije su korišćeni različiti izvori, preneti tekstovi iz drugih medija, navodi optužnice, navodi drugih pisanih i elektronskih medija, podaci sa tužiočevog sajta, izjave učesnika društveno-političkog života, predstavnika i radnika putarskih preduzeća, građana koji poznaju tužioca i meštana njegovog rodnog sela. Emisija je snimljena i emitovana s obzirom na očekivano okončanje krivičnog postupka u kome je optužnicom tužiocu stavljeno na teret krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ a sve u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu. Utvrđeno je da su o hapšenju tužioca i krivičnom postupku pisali brojni mediji, kao i da su izjave davali najviši politički zvaničnici i funkcioneri, a što je prikazano u samoj emisiji. Razlog za snimanje takve emisije bila je velika zainteresovanost javnosti za tok krivičnog postupka, te namera autora da tužioca prikaže iz drugog ugla, zbog čega su u njegovom rodnom mestu intervjuisali rođake, komšije i školske drugove koji su imali priliku da iznesu svoje mišljenje o tužiocu. Pored toga i radnici putarskog preduzeća su takođe iznosili svoje viđenje situacije, odnosno na koji način se privatizacija nekada državnih preduzeća odrazila na njihov posao i život. Autori emisije su pre emitovanja serijala pokušali da stupe u kontakt sa tužiocem preko PR službe mejlovima od ... i ... 2016. godine, uz dostavu liste pitanja koja su se odnosila na sadržaj emisije, a mejlom od ... .2016. godine kontaktiran je i advokat, branilac tužioca u krivičnom postupku, ali nisu odgovorili. Posle emitovanja prve epizode, tužilac je preko advokata uputio demanti koji je u celini pročitan u emisiji Vesti u 19.00 časova, kao i na kraju ... epizode emitovane ... .2016. godine, uz ponovni poziv tužiocu na učešće u emisiji. U demantiju su naročito naglašeni kao neistiniti i uvredljivi delovi koji se navode u i tužbi i za svaki od tih navoda je dato obrazloženje. Na kraju ... i ... epizode naglašeno je da cilj emisije nije vređanje niti bilo kakvo omalovažavanje niti je bilo šta izneto u nameri narušavanja poslovnog ugleda tužioca, već da je cilj objavljivanje informacija od javnog značaja o događajima koji su u žiži interesovanja javnosti, a to je suđenje jednom od najbogatijih ljudi u ... .

Analizom sadržine emitovanog serijala utvrđeno je da su u emisiji preneti podaci iz optužnice Kto 6/13 od 09.05.2013. godine, da su tužilac i njegov sin optuženi da su zloupotrebom položaja odgovornog lica oštetili ... za 16,95 milijardi dinara, a takođe i da su poreskom utajom oštetili budžet Srbije za 427.000.000,00 dinara. Pored toga, objavljeno je da se u optužnici navodi da postoji opravdana sumnja da su tužilac i njegov sin u dogovoru sa DD od 2005. i 2006. godine preko svojih preduzeća sa ... i ... ulagali u ĐĐ i tako stekli 67,50% akcija, što predstavlja sumarno novinarsko mišljenje zasnovano na navodima optužnice sa četvrte i pete strane iz čega se može zaključiti da navod o ulaganju u ĐĐ nije netačan, dok tužilac svoje navode davanja kredita ovom preduzeću nije dokazao tokom postupka. Objavljena informacija, da je za samo dve godine kasnije došlo do potpunog obezvređivanja kapitala tog preduzeća i velikih problema u poslovanju je zasnovana na navodima iz optužnice, da su akcije ĐĐ zbog pada vrednosti operativnog biznisa preduzeća potpuno obezvređene, što je uzrokovalo da je dana 07.10.2009. godine nastupila trajna blokada računa, a u toku 2010. godine blokada i ostalih računa. U pogledu navedenih informacija, objavljeno je da je tužilac odbacio navode optužnice i citirana je njegova izjava „Niti sam znao za tu trgovinu, niti sam na bilo koji način učestvovao u njoj. Morate znati da ja kao predsednik kompanije ne kupujem i ne prodajem akcije, kao što ni ne zaračunavam kamatu i kontrolišem kredite“, a kao izvor je navedeno svedočenje u Specijalnom sudu, čime su autori i emiter uložili napor da se iz raspoloživih izvora čuje i stav druge strane. U emisiji je objavljeno i da se u optužnici ne navodi, ali da je jedna od posledica ovih špekulacija da su bez posla ostali radnici u ... firmama iz EE, njih oko 5000, što predstavlja stav autora zasnovan na prethodnim proverama u razgovoru sa radnicima i predstavnicima sindikata putarskih firmi i drugih intervjuisanih lica. Osim toga deo emisije je pokriven novinskim tekstom „...“ koji je slikan kamarom i objavljen u emisiji, naveden je naziv medija, te prikazan ceo tekst pod naslovom „...“.

U uvodnom delu ... epizode prenet je deo tužiočeve izjave „Često čujete u zadnje vreme korupcija. Korupcija je neminovna“ preuzet iz ranije date izjave tužioca u širem kontekstu. U ... epizodi emisije emitovana je informacija u formi razgovora između tužioca i policijskog službenika koja glasi „Bio sam dobar kada sam davao novac“, a na pitanje „Kome ste davali novac“, odgovara „Reći ću kada za to dođe vreme“, a kao izvor je navedeno saslušanje u policiji, dok je u emisiji od ... .2016. godine, takođe objavljen isti navodni razgovor tužioca i policijskog službenika.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da se sporne informacije odnose na ličnost, pojavu i događaj od interesa za javnost, te da su autori emisije postupali u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, pokušavajući da sa tužiocem stupe u kontakt radi njegovog komentara odnosno učešća u emisiji što on nije prihvatio. Informacije su proverene u dovoljnoj meri kod dostupnih izvora kao što je tužilaštvo, policija i sagovornici koji su dali svoje mišljenje o tužiocu i o krivičnom postupku koji se protiv njega u to vreme vodio. Tužilac kao javna ličnost, vlasnik i predsednik „GG1“ jedne od najvećih domaćih kompanija u oblasti privrede i bivši potpredsednik Vlade Republike Srbije, morao je biti spreman na kritiku, naročito onu koja se odnosi na poslovanje preduzeća, te tolerisati i trpeti više nego ostali građani, a od medija se ne može zahtevati utvrđivanje istinitosti činjenica kao u sudskom postupku. Sadržina emisije delom je zasnovana na navodima prenetim iz optužnog akta državnog organa, pa ne postoji odgovornost medija za objavljivanje tih informacija, niti za sumarano novinarsko mišljenje zasnovano na navodima optužnice, pri čemu tužilac nije označen kao izvršilac krivičnog dela, pa nije povređena pretpostavka nevinosti. Tužilac nije označen kao lice odgovorno za otpuštanje radnika u procesu svojinske transformacije putarskih preduzeća, a preneta izjava tužioca od ranije „Korupcija je neminovna“ ne stvara utisak da je to primarni tužiočev stav i mišljenje o pitanju korupcije. U pogledu navodne tužiočeve izjave date u formi razgovora između tužioca i policijskog službenika, zaključeno je da predstavlja verno prenetu izjavu inspektora MUP-a šefa radne grupe za ispitivanje privatizacije ŽŽ koju je dao u emisiji „...“ na televiziji „B92“. Zato je prvostepeni sud odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio naknadu nematerijalne štete od tuženih zbog objavljivanja neistinitih informacija, povrede pretpostavke nevinosti i povrede časti i ugleda. Drugostepeni sud je prihvatio izneto stanovište prvostepenog suda u odnosu na tuženog Radiodifuzno preduzeće „Studio B“ DOO Beograd, dok je u odnosu na tuženog BB, preinačio prvostepenu odluku o subjektivnom preinačenju tužbe, tako što isto nije dozvolio, nalazeći da za to nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 201. ZPP, pa je ukinuo pobijanu presudu u odnosu na ovo lice jer je prvostepeni sud odlučivao o nečemu o čemu nije mogao da odlučuje, primenom člana 393. stav 1. ZPP.

Odredbama člana 46. Ustava Republike Srbije zajemčena je sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje (stav 1.) i utvrđeno da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije (stav 2.).

Prema članu 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice (stav 1.). Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu (pored ostalog) zaštite ugleda ili prava drugih (stav 2.).

U cilju zaštite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda ili drugog nadležnog organa, niko se u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda (član 73. Zakona o javnom informisanju i medijima), dok je po članu 79. navedenog zakona dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno zaštićeno. Objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti i ugleda, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

U konkretnom slučaju, tuženi Radio difuzno preduzeće „Studio B“ DOO Beograd je objavilo emisiju „... – ...“ u ... epizode čiji je autor produkcijska kuća i predmet emisije je životni put tužioca kao istaknutog srpskog privrednika, razvoj njegove karijere i poslovanja Kompanije „GG2“, zatim hapšenje tužioca i krivični postupak protiv njega, što nesumnjivo predstavlja teme o kojima javnost ima opravdan interes da zna u smislu člana 5. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima. Međutim, svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju (stav 2.), jer sloboda izražavanja nije apsolutna i podrazumeva određeni stepen odgovornosti i dužnosti. Reč je o relativnoj slobodi koja može biti ograničena legitimnim ciljem u koji spada zaštita prava i ugleda drugih lica. Izjava tužioca emitovana u uvodnom delu prve emisije: „Često čujete u zadnje vreme korupcija. Korupcija je neminovna“ bez navođenja potpune sadržine date izjave, konteksta i vremena u kome je data, ne može se posmatrati izolovano od sadržine i koncepta cele emisije u kojoj preovlađuju informacije o krivičnom postupku koji je protiv tužioca vođen i koja je zato nepotpuna i podobna da tužioca predstavi kao nekog ko odobrava korupciju smatrajući da je neminovna. Ovo naročito što korupcija u širem smislu podrazumeva davanje novca ili drugih materijalnih dobara sa namerom da primalac čini ili deluje u korist onoga koji daje novac, što dalje povezano sa izjavom tužioca objavljenom u vidu razgovora sa policijskim službenikom (objavljena u dve epizode), gde potvrđuje da je svima davao novac i da će reći kome, kada dođe vreme, implicira da je tužilac zloupotrebom sticao privatne koristi. Ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova, da navedena izjava tužioca (predstavljena kao autentična data na saslušanju u policiji), predstavlja verno prenetu izjavu inspektora ŽŽ u emisiji „...“ jer upravo to u emisiji nije navedeno, već suprotno da potiče iz saslušanja u policiji, a što sve ukazuje da nije postupljeno u skladu sa članom 9. stav 2. navedenog zakona. Po navedenoj odredbi, urednik i novinar dužni su da preuzete informacije, ideje i mišljenja prenesu verodostojno i potpuno, a ako se informacija preuzima iz drugog medija - da navedu i naziv tog medija. Sloboda novinarskog izražavanja je naročito uslovljena obavezom da mediji moraju da deluju u dobroj veri i pružaju tačne i pouzdane informacije u skladu sa novinarskom etikom kada izveštavaju o pitanjima od opšteg i javnog interesa, te da postupaju u skladu sa profesionalnim standardima, pri čemu obaveza novinarske pažnje važi i u slučaju preuzete informacije i prenošenja tuđih izjava i mišljenja.

Po članu 112. Zakona o javnom informisanju i medijima, lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju u skladu sa odredbama ovog zakona. Izdavač je po članu 114. zakona odgovoran za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz navedene odredbe (član 112. stav 1.) bez obzira na krivicu. Po Zakonu o elektornskim medijima (odgovornost za programski sadržaj), pružalac medijske usluge odgovara za programski sadržaj, bez obzira na to da li ga je proizveo pružalac ili drugo lice (npr. nezavisna produkcija, zakupljeni termin, programska razmena, najave programa, SMS i druge poruke publike i slično), po članu 54. tog zakona.

Sledom navedenog tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete u cilju uspostavljanja pravične ravnoteže između suprotstavljanih prava tužioca i slobode izražavanja, pri čemu okolnosti konkretnog slučaja opravdavaju dosuđivanje novčane naknade zbog iznetih nepotpunih i sa dužnom pažnjom neproverenih činjenica o tužiocu koje u sebi sadrže uvredljivu konotaciju podobnu da tužioca predstave u negativnom svetlu i povrede ugled, čast i autentičnost. Predstavljanje tužioca u emisiji kao lice sklono korupciji koje smatra da je ista neminovna, na osnovu nepotpunih i neproverenih informacija u kontekstu izveštavanja o krivičnom postupku u toku, odstupa od delovanja u dobroj veri u skladu sa novinarskom etikom i profesionalnim standardima. Ovo naročito što i prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, novinari koji izveštavaju o tekućim krivičnim postupcima moraju da se postaraju da ne prekorače granice koje su utvrđene u interesu valjanog sprovođenja pravde i da poštuju pravo optuženog na pretpostavku nevinosti, bez obzira na to da li se sudi nekoj javnoj ličnosti.

Prilikom odlučivanja o visini naknade štete, sud posebno ceni da li je tužilac pokušao da umanji štetu korišćenjem drugih sredstava pravne zaštite u skladu sa odredbama ovog zakona i da li je tuženi omogućio tužiocu da umanji štetu objavljivanjem odgovora (član 117. Zakona o javnom informisanju i medijima). Kako je tužilac uputio demanti koji je u celini pročitan u emisiji Vesti i na kraju ... epizode, to primenom pravila iz člana 200. ZOO, a vodeći računa o značaju povređenog dobra, kao i da se naknadom ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom, tužiocu za pretrpljene duševne bolove pripada pravična novčana naknada nematerijalne štete u iznosu od 300.000,00 dinara, dok je preko tog iznosa tužbeni zahtev neosnovan.

Na osnovu članova 414. stav 1. i 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca protiv rešenja kojim je odlučeno o subjektivnom preinačenju tužbe i ukidanju prvostepene presude u odnosu na tuženog BB, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. U vezi člana 420. stav 6. ZPP našao da revizija nije dozvoljena. Naime, po članu 420. stav 1. tog zakona stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Kako se revizijom pobija pravilnost drugostepenog rešenja kojim je odlučeno da se ne dozvoljava subjektivno preinačenje tužbe i ukida prvostepena presuda u tom delu, a ne o glavnoj stvari, revizija tužioca nije dozvoljena, jer se takvim rešenjem pravnosnažno ne okončava parnični postupak.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Tužilac je delimično uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu članova 153. stav 2, 154, 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP pripadaju troškovi celog postupka srazmerno uspehu u sporu (naknada nematerijalne štete). Troškovi su priznati za zastupanja tužioca od strane advokata na sedam održanih ročišta po 7.500,00 dinara, na jednom održanom ročištu 4.500,00 dinara, za sastav tužbe i jednog podneska po 6.000,00 dinara, za sastav dve žalbe po 12.000,00 dinara, prema važećoj Advokatskoj tarifi u vreme presuđenja, kao i 18.000,00 dinara za sastav revizije od strane advokata prema važećoj Advokatskoj tarifi u vreme preduzimanja ove parnične radnje. Tužiocu su priznati i troškovi na ime sudske takse za tužbu i presudu od po 15.800,00 dinara, prema uspehu u sporu i važećoj Taksenoj tarifi.

Zahtev tuženog Radio difuzno preduzeće „Studio B“ DOO Beograd, za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić