Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6340/2024
14.11.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ... i EE iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Konstantin Rankov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1695/23 od 10.01.2024. godine, u sednici veća održanoj 14.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1695/23 od 10.01.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1695/23 od 10.01.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 4514/21 od 11.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tužena da im na ime glavnice isplati i to svakom od tužilaca pojedinačno navedene novčane iznose, kao i da im naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 16.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, konstatovano je da su tužioci oslobođeni obaveze plaćanja sudske takse rešenjem od 06.10.2021. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1695/23 od 10.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11… 10/23), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP jer je odluka u skladu sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, dopunjenim na sednici Građanskog odeljenja od 27.09.2019. godine, a kod utvrđenja da tužioci nisu vodili poseban postupak za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pa nisu dokazali da im je to pravo povređeno što je nužan uslov za postojanje odgovornosti tužene. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u istovetnim situacijama ne ukazuje nužno na drugačije pravno stanje, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke. 

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete je podneta 11.03.2021. godine, vrednost predmeta spora je 572.856,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilaca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.