Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda odredaba ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je otac tužioca (rođen 1973. godine). Tužilac živi u porodičnoj kući na adresi ulica ... broj .. u ..., sa majkom, suprugom, sinom, snajom i unukom. Tuženi i majka tužioca živeli su i radili u Nemačkoj dok je tužilac odrastao sa bakom. Nakon penzionisanja tuženi je povremeno dolazio i boravio u porodičnoj kući u ... a odnosi između parničnih stranaka su od ranije poremećeni i dodatno su se pogoršali nakon što je tuženi svoj suvlasnički udeo na porodičnoj kući poklonio tužiocu. Majka tužioca u sudskom postupku je ishodovala pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da ima udeo od 43% na porodičnoj kući. Tuženi je 2020. godine pokrenuo sudski postupak radi raskida ugovora o poklonu ali taj postupak još nije okončan. Na predmetnoj kući tuženi ima pravo plodouživanja. Nakon učinjenog poklona tuženi je redovno počeo da traži novac od tužioca jer on živi u njegovom objektu, počeo je da šalje poruke kojima traži novac. Tužilac mu je jednom prilikom dao 800 evra i još tri puta po 1.000 evra. Nakon što mu je pre tri godine poslao poruku da mu vrati lančić koji mu je poklonio ili da mu dâ 3.000 evra da ne bi dolazio da okrvavi ruke tužilac je prestao da daje novac tuženom pri čemu je tuženi slao poruke kojima je pretio da će doći da zapali kuću. Dana 21.07.2021. godine u 15 časova tužilac je obavestio dežurnog radnika PS Kula da ima problema sa svojim ocem od koga je dobio deo porodične kuće ali da od tada nema mira. Otac stalno zahteva da mu se vrati neki novac, da mu isplaćuje 200 evra mesečno ili da mu dâ 2.400 evra godišnje a da ako to ne učini doći će i okrvaviti ruke. Na osnovu procene rizika tuženom je izrečena jedna hitna mera – privremena mera zabrane da kontaktira tužioca i prilazi mu u trajanju od 48 sati, a po predlogu OJT u Vrbasu rešenjem Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli produžena je hitna mera za još 30 dana počev od 23.07.2021. godine sa istekom od 22.08.2021. godine. Dana 16.12.2021. godine tužilac je PS Kula prijavio da ga tuženi putem telefona uznemirava. Tuženi dugi niz godina ima problema jer je psihički oboleo i lečio se u Nemačkoj. Prijava od strane tužioca prema tuženom usledila je i 30.05.2022. godine. Dana 16.10.2023. godine tuženi je došao ispred kuće tužioca i pokušao da uđe ali je kapija bila zaključana. Supruga tužioca je pozvala tužioca i obavestila ga da se tuženi nalazi ispred kapije i da viče. Tužilac je pozvao policiju. Tuženi je insistirao da uđe u kuću govoreći da je ista njegova. Tužilac mu to nije dozvolio a tuženi je počeo da psuje „majku krvavu“ i da mu preti. Počeo je da vređa ćerku tužioca da govori da je kurva, te je pljunuo tužioca, krenuo ka njemu da se sa njim fizički obračuna ali ga je sprečila patrola policije koja je stigla u međuvremenu. Pre ovog događaja tuženi je poslao tužiocu poruku tražeći mu 2.000 evra jer mu navodno taj iznos duguje, na koju poruku tužilac nije odgovorio.

U toku postupka pribavljen je stručni izveštaj Centra za socijalni rad Kula od 23.01.2024. godine. U izveštaju je konstatovano da je tužilac više godina žrtva psihičkog nasilja od strane tuženog pa imajući u vidu činjenicu da se tuženi pred policijom pokušao obračunati sa tužiocem zaključeno je da postoji procena da psihičko nasilje preraste u fizičko nasilje. Tužilac se oseća ugroženo, brine za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice. Njegovi mehanizmi da održe racionalnu kontrolu i smirenost počinju da slabe. Postoji visok nivo od rizika nasilja u porodici i Centar za socijalni rad je istakao da je neophodno izricanje predloženih mera na period od godinu dana.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, polazeći od odredbe čl. 197. i 198. Porodičnog zakona prvostepeni sud je odredio meru zaštite od nasilja u porodici zaključivši da u radnjama tuženog postoji ponašanje koje u smislu člana 197. Porodičnog zakona predstavlja nasilje u porodici a što opravdava izricanje takve mere a kako kod tužioca takvo ponašanje tuženog izaziva prirodan strah. Uznemiravanje poprima karakter proganjanja i remeti mir i spokojstvo tužioca i njegove porodice.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da je u toku prvostepenog postupka pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i da je odluka doneta u skladu sa citiranim propisima čl. 197. i 198. Porodičnog zakona. Ovo imajući u vidu da je tuženi ispoljio upornost u ponašanju koje ima obeležja nasilničkog ponašanja prema tužiocu a pri čemu je tužilac angažovao više mehanizama zaštite od nasilja u porodici ali je tuženi prekršio izrečene hitne mere. Pravilno je zaključeno da je stručni nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad ukazalo na dobru analizu da postoji visok nivo rizika nasilja u porodici te da je pravilno zaključio prvostepeni sud da je u konkretnom slučaju neophodno i opravdano određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, pa je potvrdio prvostepenu odluku nalazeći da postoji svrsishodnost izricanja takve mere zaštite od nasilja u porodici.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 197. Porodičnog zakona predviđeno je da je nasilje u porodici u smislu ovog zakona ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Stavom 2. citiranog člana određeno je šta se naročito smatra nasiljem u porodici. Prema članu 198. Porodičnog zakona propisano je da protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice. Stavom 2. tačka 3. citiranog propisano propisano je da mere zaštite od nasilja u porodici između ostalog jesu i zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti (tačka 3) zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice (tačka 4) i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice (tačka 5). Izvedenim dokazima je nesumnjivo utvrđeno da je u konkretnom slučaju postojalo nasilje u porodici da tuženi pokazuje određeni stepen agresivnosti, da je ranije tuženom izricana hitna mera – privremena mera zabrane da kontaktira tužioca i prilazi mu u trajanju od 48 sati, a po predlogu OJT ta hitna mera je produžena za još 30 dana. Sve to nije dalo rezultate u pogledu korekcije ponašanja tuženog pa mu nižestepeni sudovi pravilno zaključio da je izricanje mere zaštite od nasilja na period od godinu dana opravdano. Uznemiravanje od strane tužioca poprima karakter proganjanja što logično kod tužioca izaziva osećaj straha, remeti njegov mir i spokojstvo, kao i mir i spokojstvo njegove porodice.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Navodi da je došao u ... sa namerom da prespava, ne može opravdati njegovo ponašanje. Ovo posebno imajući u vidu da se tuženi ranije ponašao bezobzirno i agresivno. Izvedeno je dovoljano dokaza u pogledu pravilnosti ocene da li treba izreći meru zaštite od nasilja u porodici ili ne pa naknadno i dodatno pribavljanje izveštaja Centra za socijalni rad u Kuli, nije bilo neophodno.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković