.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6347/2021
08.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljan Grbović, advokat iz ..., protiv tuženog Wiener stadtische ADO, Beograd, Filijala Novi Sad, koga zastupa Zoran Božić, advokat iz ..., radi isplate naknade iz osiguranja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1674/19 od 22.06.2021. godine, u sednici od 08.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1674/19 od 22.06.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1674/19 od 22.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 9050/2018 od 21.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime sastava zahteva za isplatu od 29.10.2018. godine isplati iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2018. godine, kao dana utuženja, pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 7.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 1674/19 od 22.06.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužioca i preinačena prvostepena presuda, tako što se obavezuje tuženi da tužiocu na ime sastava zahteva od 29.10.2018. godine za isplatu naknade iz osiguranja isplati iznos od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, kao i da mu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 23.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok se zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka za period od prvostepenog presuđenja do izvršnosti presude odbija i tako što se odbija zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova žalbenog postupka isplati iznos od 15.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011... 18/2020), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete u iznosu od 6.000,00 dinara na ime naknade troškova za sastav odštetnog zahteva sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, što bi opravdavalo odlučivanje radi ujednačavanja sudske prakse, a presuda na koju se tuženi poziva u reviziji ne ukazuje da je reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao što je u ovoj parnici.
Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Pobijanom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čija je vrednost predmeta spora 6.000,00 dinara, postavljenim u podnesku od 19.11.2018. godine, kojim je snižen tužbeni zahtev, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
U konkretnoj pravnoj situaciji izjavljena revizija nije dozvoljena, bez obzira na činjenicu što je drugostepenom odlukom preinačena prvostepena presuda u odbijajućem delu. Ovo iz razloga što se, kako je navedeno, radi o sporu male vrednosti, pa u takvoj situaciji pravno dejstvo posebne procesne norme (479. stav 6. ZPP) isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije zbog preinačenja prvostepene presude u smislu člana 403. stav 2. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
