.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6350/2023
11.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog Ministarstva pravde, Visoki savet sudstva, Privredni sud Leskovac, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gžrr 1135/22 od 21.12.2022. godine, u sednici veća održanoj 11.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gžrr 1135/22 od 21.12.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
UKIDAJU SE rešenja Višeg suda u Leskovcu Gžrr 1135/22 od 21.12.2022. godine i Osnovnog suda u Leskovcu Prr1 328/22 od 27.06.2022. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gžrr 1135/22 od 21.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Leskovcu Prr1 328/22 od 27.06.2022. godine kojim je odbačena tužba tužioca protiv tuženog jer je stvar pravnosnažno presuđena.
Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda tužilac je izjavio reviziju sa predlogom da se o njoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja i navode revizije da je prilikom odlučivanja o dozvoljenosti tužbe za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku odstupljeno od važeće sudske prakse ocenio da su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP da se o reviziji tužioca odluči kao izuzetno dozvoljenoj i odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući pobijano rešenje u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.
Prvostepeni sud je odbacio tužbu tužioca smatrajući da se radi o presuđenoj stvari obzirom da je iz upisnika parnične pisarnice tog suda utvrdio da je protiv istog tuženog po istom pravnom osnovu tužilac već podneo tužbu u parnici Prr1 24/18 u kojoj je tužbeni zahtev pravnosnažno odbijen.
Drugostepeni sud je prihvatio ovakvo pravno stanovište prvostepenog suda i zaključio da postoji idnentitet stranaka, činjeničnog i pravnog osnova u parničnim postupcima Prr1 328/22 i Prr1 24/18 pošto je pravni osnov u oba postupka naknada imovinske štete zbog dugog trajanja stečajnog postupka St. 69/10 u kome tužilac nije naplatio svoje potraživanje iz radnog odnosa.
Vrhovni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje da je pogrešno pravno stanovište nižestepenih sudova o presuđenoj stvari.
Prema članu 359. stav 2. ZPP sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da je li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu po kome je već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu.
Tokom postupka je utvrđeno da su tužilac i tuženi bili stranke i u parnici Prr1 24/18 okončanoj pravnosnažnom presudom od 23.04.2018. godine. Tužilac u obe parnice traži naplatu imovinske štete propisane članom 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku usled povrede svog prava na suđenje u razumnom roku zbog dugog trajanja stečajnog postupka St. 69/18 koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu. U pravnosnažno okončanoj parnici Prr1 24/18 zahtev za naknadu ove štete tužilac zasniva na povredi svog prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku St 69/10 utvrđene rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St 2653/16 od 14.12.2016. godine. Tužbom podnetom u ovoj parnici tužilac naknadu iste imovinske štete zasniva na povredi svog prava na suđenje u razumnom roku utvrđene rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St 394/22 od 11.02.2022. godine.
Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pogrešno primenili odredbu člana 359. stav 2. ZPP, jer između ove i pravnosnažno okončane parnice ne postoji identitet činjeničnog osnova kao jedan od kumulativnih uslova za postojanje instituta pravnosnažno presuđene stvari i stoga su pogrešno primenili pravo kao da su odbacili tužbu zbog pravnosnažno presuđene stvari.
Usled pogrešnog pravnog stanovišta da se radi o presuđenoj stvari sudovi se nisu upustili u osnovanost tužbenog zahteva što je imalo za posledicu da u postupku nisu utvrđene bitne činjenice za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. u vezi člana 420. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja
pisarnice Milanka Ranković
