.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6376/2024
03.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA PR „ostali završni radovi u građevinarstvu“ ID gradnja Valjevo, čiji je punomoćnik Vukašin Vlajković, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Luka Aćimović, advokat iz ..., radi ispunjenja ugovora, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 1894/23 od 21.12.2023. godine, u sednici održanoj 03.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 1894/23 od 21.12.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 1894/23 od 21.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 5857/21 od 27.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da sud solidarno tužene obaveže da mu isplate iznos od 168.607,00 dinara, na ime duga za izvedene građevinske radove, sa zakonskom zateznom kamatom od 02,.11.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženima plati troškove parničnog postupka u iznosu od 99.750,00 dinara.
Viši sud u Valjevu je, presudom Gž 1894/23 od 21.12.2023. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Valjevu P 5857/21 od 27.07.2023. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji revidenta.
Predmet tražene pravne zaštite je ispunjenje ugovora o delu isplatom dugovanog iznosa od 168.607,00 dinara, sa pripadajućom kamatom. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje o tome da su tuženi tužiocu isplatiti ugovorenu cenu radova. Tužilac posebnom revizijom pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza, što je bez uticaja na odlučivanje imajući u vidu da to nisu razlozi zbog kojih se posebna revizija može izjaviti na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke,
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2 tačka 5., u vezi člana 479. stav 6. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi ispunjenja ugovora tužilac je podneo 02.11.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 168.607,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
