Protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž3 331/23 od 30.12.2024. godine u stavu prvom izreke, ispravljenog rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž3 331/23 od 31.01.2025. godine, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, i radi ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju tužioca.

Ocenjujući razloge revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu odbačena je tužba u delu tužbenih zahteva tužioca protiv odgovornog urednika medija, zasnovanih na odredbama člana 101. tačka 1, 2. i 3. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br 83/2014, 58/2015, 12/2016 (autentično tumačenje) za utvrđenje povrede prava tužioca objavljivanjem informacija, za obavezivanje tuženog na uklanjanje zapisa i za zabranu tuženom ponovnog objavljivanja informacija, jer je podneta po proteku roka propisanog zakonom. Tužilac je tužbu sa tužbenim zahtevima iz odredaba člana 101. stav 1. tačka 1, 2. i 3. Zakona o javnom informisanju podneo dana 24.03.2021. godine povodom teksta „BB: Tajni dokument EPS-a dokaz da se Milenijum tim bogati na račun naroda“ objavljenog ..2021. godine, po proteku roka od 30 dana. Drugostepeni sud obrazlaže da je odredbom člana 106. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano da se na tužbe iz člana 101. tog zakona shodno primenjuju odredbe članova 86, 91, 92, 93. stav 2. i 94. istog zakona. Odredbom člana 86. tog zakona propisan je rok za podnošenje odgovornom uredniku zahteva za objavljivanje odgovora, od 30 dana od dana objavljivanje informacije u dnevnoj novini i dnevnoj radio ili televizijskoj emisiji, odnosno 60 dana od dana objavljivanja informacije u periodičnoj novini ili povremenoj radio ili televizijskoj emisiji. Tumačenjem tih odredaba, drugostepeni sud smatra da se informacije objavljene na internet portalu mogu upodobiti informacijama u dnevnoj novini ili dnevnoj radio ili televizijskoj emisiji, odnosno da je rok za podnošenje tužbe iz člana 101. zakona 30 dana od dana objavljivanja spornog teksta ...2021. godine. Prvostepenu presudu drugostepeni sud je ukinuo i odbacio tužbu na osnovu člana 391. stav 2. ZPP.

Revident smatra da je pobijano rešenje doneto pogrešnom primenom materijalnog prava, po pitanju roka u kome se podnose tužbe iz člana 112. Zakona o javnom informisanju i medijima, što je sporno pitanje u sudskoj praksi i pitanje od opšteg interesa.

Prema navodima revizije, tužilac se očigledno poziva na odredbu sada važećeg Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS", broj 92/2023) koji nije bio na snazi u vreme objavljivanja teksta na koji se odnose tužbeni zahtevi, čije su odredbe u članu 112. istovetne odredbama člana 101. prethodno važećeg Zakona o javnom informisanju i medijima („Sl. glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje).

Međutim, postupci započeti pre stupanja na snagu Zakona o javnom informisanju i medijima („Sl. glasnik RS“, br 92/2023), prema odredbi člana 153. tog zakona, sprovešće se po odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima („Sl. glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje).

Cilj posebne revizije nije da se preispituju pravnosnažne odluke shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od šireg interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.

Tužilac u reviziji nije ukazao na suprotne odluke, odnosno na postojanje različite sudske prakse po pitanju roka za podnošenje tužbe sa sadržinom tužbenog zahteva kao u ovoj parnici. U odlukama koje je tužilac dostavio uz reviziju ne daju se razlozi za drugačiju primenu relevantnog prava. Tužilac nije dao opravdane razloge koji bi ukazali na potrebu za novim, niti drugačijim tumačenjem prava po pitanju roka za podnošenje tužbe iz člana 101. tačka 1, 2 i 3. i člana 106. Zakona o javnom informisanju i medijima, od iznetog u pobijanoj odluci drugostepenog suda. Ukazivanje na stanovište revidenta, po kome je sud pogrešno primenio materijalno pravo, samo po sebi nije dovoljno da bi se o izjavljenoj reviziji odlučivalo kao o posebnoj. Vrhovni sud je, postupajući po odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zaključio da u ovoj parnici prema razlozima odluke i sadržini tražene pravne zaštite ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Zakonom o javnom informisanju i medijima koji se primenjuje u ovoj parnici, propisao je u članu 126. da je revizija dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen (stav 1.). U parnici po tužbi za naknadu štete i po tužbi za ostvarivanje prava na deo dobiti, reviziju iz stava 1. ovog člana mogu izjaviti tužilac i tuženi. Protiv presude drugostepenog suda u parnici po tužbi za objavljivanje odgovora ne može se izjaviti revizija.

Odredbom člana 420. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023-dr. zakon) stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je posutpak pravnosnažno okončan (stav 1.). Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Primenom ovih odredaba u vezi sa članom 126. Zakona o javnom informisanju i medijima, zaključak je da revizija koju je tužilac podneo protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu o odbacivanju tužbe nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku revizija odbačena, kao nedozvoljena.

Vrhovni sud je primenom odredaba člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbio zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka, jer troškovi tuženih za sastav odgovora na reviziju i na ime sudske takse za odgovor na reviziju nisu troškovi koji su potrebni radi vođenja parnice, kao i zahtev tužioca, jer tužilac nije uspeo u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković