Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tihomir Ognjanović, advokat iz ..., protiv tuženog „Inter group“ d.o.o. iz Beograda, čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž3 191/21 od 10.06.2021. godine, u sednici veća održanoj 12.05.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž3 191/21 od 10.06.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž3 191/21 od 10.06.2021. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Beogradu P3 158/20 od 17.06.2020. godine kojim je odbačena tužba tužioca, podneta sudu dana 16.08.2019. godine, protiv tuženog, radi naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda, kao i rešenje istog suda od 03.09.2020. godine kojim je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 33.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do isplate. Stavom drugim, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je blagovremeno dostavio odgovor na reviziju u kome je osporio revizijske navode tužioca i predložio da se ne dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji. Troškove revizijskog postupka opredeljeno je tražio.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz citirane odredbe zakona da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužilje.

Drugostepenim rešenjem potvrđeno je prvostepeno rešenje od 17.06.2020. godine kojim je odbačena tužba tužioca usled nastupanja prekluzije, imajući u vidu da je odredbom člana 118. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano da se tužba za naknadu štete podnosi u roku od 6 meseci od dana objavljivanja informacije. Zakon o javnom informisanju predstavlja lex specialis u odnosu na druge propise, pa kako je predmetna informacija objavljena dana 07.09.2014. godine, a tužba podneta 16.08.2019. godine, to je protekao prekluzivni rok propisan za podnošenje tužbe sudu protiv izdavača medija koji je objavio informaciju, usled čega je tužba odbačena kao neblagovremena. O datim razlozima o blagovremenosti tužbe, nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koji je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca u istim ili sličnim činjeničnim stanjima i pravnim osnovama.

Drugostepenim rešenjem potvrđeno je i rešenje od 03.09.2020. kojim je odlučeno o troškovima postupka. Troškovi postupka predstavljaju sporedno potraživanje koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu čl. 404 ZPP.

Sledom navedenom proizlazi da nema potrebe za novim tumačenjem prava, za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i od opšteg interesa, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom čl. 403 st. 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, a navedena odredba se u smislu odredbe čl. 420. st. 2. Zakona o parničnom postupku shodno primenjuje i na rešenja.

Tužba tužioca u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.08.2019. godine, a revizija tužioca izjavljena je 28.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 350.000,00 dinara.

Imajući u vidu da vrednost pobijenog dela pravnosnažne odluke u ovom postupku ne prelazi zakonski cenzus od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja, primenom odredbe člana 413., u vezi odredbe čl. 420 st. 2. Zakona o parničnom postupku.

Na temelju ovlašćenja iz člana 165. stav 1. ZPP odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije potreban radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić