.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6412/2023
22.03.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Veljković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde – Osnovno javno tužilaštvo Vranje – MUP RS- Policijska uprava Vranje, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3370/22 od 24.11.2022. godine, u sednici održanoj 22.03.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3370/22 od 24.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2136/19 od 11.08.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog izmakle koristi (dobiti) zbog neobavljanja taksi delatnosti u periodu od 20.05.2016. godine do 10.04.2017. godine isplati ukupan iznos od 532.150,55 dinara, u opredeljenim mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, bliže navedeno u tom stavu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete na ime umanjenja vrednosti vozila, odnosno amortizacije vozila, za period od 20.05.2016. godine do 10.04.2017. godine isplati 46.490,36 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.08.2022. godine, kao dana presuđenja, do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate počev od 10.04.2017. godine do 11.07.2022. godine, kao i u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete na ime popravke vozila, rezervne opreme, delova i šlepanja vozila isplati 82.170,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.04.2017. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 167.172,00 dinara, pri čemu se na troškove zastupanja u iznosu od 78.000,00 dinara obračunava zakonska zatezna kamata počev od izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž 3370/22 od 24.11.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Osnovnog suda u Vranju P 2136/19 od 11.08.2022. godine u stavu prvom, u usvajajućem delu stava drugog i u stavu trećem izreke (označen brojem četiri), tako što je stavom drugim izreke odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete zbog izmakle koristi (dobiti) zbog neobavljanja taksi delatnosti u periodu od 20.05.2016. godine do 10.04.2017. godine isplati ukupan iznos od 532.150,55 dinara, u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, bliže opredeljeno u tom stavu, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženu da mu na ime umanjene vrednosti vozila, odnosno amortizacije vozila za period od 20.05.2016. godine do 10.04.2017. godine isplati 46.490,36 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.08.2022. godine, kao dana presuđenja do isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova postupka isplati 87.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, pobijajući je iz svih zakonskih razloga.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i ocenio da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz stava 1. tog člana pred drugostepenim sudom, koje bi mogle da utiču na donošenje zakonite i pravilne odluke.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Osnovno javno tužilaštvo u Vranju je 20.05.2016. godine podnelo krivičnu prijavu KU br 549/16 protiv tužioca zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljeni prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3 a u vezi stava 2. KZ RS. Tužiocu je ovo delo stavljeno na teret, jer je zatečen kako svojim taksi vozilom obavlja prevoz pet lica iz Avganistana na putnom pravcu od Preševa prema Vranju. Tom prilikom je od tužioca, uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima br. 13/16 od 20.05.2016. godine, oduzeto putničko motorno vozilo marke „Ford“ tipa „...“, registarske oznake ... sa ključem i saobraćajnom dozvolom. Naredbom Osnovnog javnog tužilaštva Vranje od 07.06.2016. godine pokrenuto je sprovođenje istrage protiv tužioca zbog navedenog krivičnog dela. Tužilaštvo je naredbom od 03.04.2017. godine odustalo od krivičnog gonjenja, nakon čega je vozilo vraćeno tužiocu 10.04.2017. godine, uz izdavanje potvrde o vraćenim predmetima. Tužilac je u registru preduzetnika Agencije za privredne registre registrovan kao vlasnik radnje za obavljanje taksi prevoza počev od 25.11.2011. godine pa nadalje. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomsko – finansijske struke, visina izgubljene zarade tužioca zbog neobavljanja auto taksi delatnosti u periodu od 20.05.2016. godine do 10.04.2017. godine, prema podacima o prosečnim bruto zaradama za grupu delatnosti 49 – kopneni saobraćaj, regioni južne i istočne Srbije, iznosi ukupno 532.150,55 dinara. Prema nalazu mišljenju sudskog veštaka mašinske struke, visina amortizacije vozila, utvrđena kao razlika između vrednosti vozila na dan njegovog oduzimanja i na dan vraćanja tužiocu, iznosi 2%, odnosno 46.490,36 dinara.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da mu naknadi štetu na ime izmakle koristi, kao i na ime amortizacije vozila, za period od 20.05.2016. godine do 10.04.2017. godine, zaključivši da je tužena odgovorna za nastalu štetu u smislu odredbi člana 154. stav 1, 158. i 172. Zakona o obligacionim odnosima, te da je u smislu člana 185. stav 1. i stav 4. zog zakona dužna da tužiocu tu štetu naknadi. Zaključak je prvostepenog suda da su organi tužene predmetno vozilo tužiocu neosnovano oduzeli i da je usled takvog postupanja tužene nastupila šteta na vozilu, te da tužilac u navedenom periodu nije mogao da ostvaruje pravo na rad i obavlja taksi delatnost i ostvari po tom osnovu prihode u visini utvrđenoj veštačenjem.
Drugostepeni sud je pobijanom odlukom preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca zaključivši da na strani tužene nema nezakonitog, niti nepravilnog rada njenih organa koji bi, shodno odredbama člana 154, 155. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, vodio pravu tužioca na naknadu materijalne štete. Nadležni organ unutrašnjih poslova je privremeno oduzeo od tužioca predmetno vozilo kao pokretnu stvar kojom je izvršeno krivično delo koje je tužiocu stavljeno na teret na osnovu ovlašćenja iz člana 147. stav 1. ZKP, a vratio na osnovu odredbe člana 153. stav 4. tog zakona, odmah nakon odustanka tužilaštva od gonjenja. Odgovornost tužene po osnovu privremenog oduzimanja predmeta u krivičnom postupku je ograničena na obavezu njegovog vraćanja i ista ne odgovara za naknadu eventualne izgubljene zarade zbog nemogućnosti tužioca da taj predmet, koji po svojoj nameni predstavlja sredstvo za rad, koristi. Umanjenje vrednosti vozila usled proteka vremena – amortizacija ne predstavlja osnov za naknadu štete. Tužiočevo vozilo, kao i svako drugo, protekom vremena svakako gubi na vrednosti, ali do toga dolazi nezavisno od činjenice u čijoj državini se vozilo nalazi.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je pravilna.
Prema članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.
Prema članu 155. istog Zakona, šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist).
Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 55/14), koji je važio u vreme privremenog oduzimanja odnosno vraćanja predmeta i to odredbom člana 147. stav 1. propisano je da će organ koji postupa privremeno oduzeti i obezbediti čuvanje predmeta koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku.
Odredbom člana 286. istog Zakona, propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka (stav 1.); u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može: da traži potrebna obaveštenja od građana; da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neophodno potrebno vreme, a najduže do osam časova ograniči kretanje na određenom prostoru; da preduzme potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspiše potragu za licem i predmetima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregleda određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzme; da preduzme druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, sastaviće se zapisnik ili službena beleška.
Da bi imao pravo na naknadu materijalne štete od tužene, koju potražuje u ovom sporu po pravilima o odgovornosti za drugog, tužilac je bio u obavezi da dokaže postojanje opštih uslova za građansko-pravnu odgovornost tužene, a to je ne samo postojanje štete, već i da je ta šteta pričinjena nezakonitim, odnosno nepravilnim radom organa tužene u vršenju njihovih funkcija. Nezakoniti rad podrazumeva postupanje organa protivno zakonu ili drugom propisu, odnosno propuštanje da se zakon ili drugi propis primeni, a nepravilni rad činjenje ili nečinenje protivno uobičajenom načinu obavljanja delatnosti, koje šteti pravu i interesu nekog lica. Kako su organi tužene u konkretnom slučaju postupali u okviru svojih ovlašćenja u skladu sa zakonskim propisima, to ne postoji niti nezakonit, niti nepravilan rad organa tužene. Stoga su bez uticaja na pravilnost pobijane odluke navodi revizije da je tužilac svakako pretrpeo štetu, jer nije mogao da obavlja delatnost auto taksi prevoznika u periodu u kome mu je vozilo bilo privremeno oduzeto.
Neosnovano se revizijom ukazuje i da je amortizacija vozila koje je nije korišćeno i održavano skoro godinu dana, svakako veća nego vozila koje se redovno koristi i u skladu sa namenom održava. Naime, tužilac tokom postupka nije dokazao u smislu odredbe člana 231. Zakona o parničnom postupku da je usled nepravilnog postupanja organa tužene na vozilu tužioca došlo do amortizacije u većem stepenu od redovne, tj. vremenske amortizacije.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
