.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6414/2022
09.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Vranje, čiji je punomoćnik Aleksandra Stošić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 316/21 od 23.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 09.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv stavova prvog, trećeg i četvrtog izreke presude Višeg suda u Vranju Gž 316/21 od 23.12.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv stavova prvog, trećeg i četvrtog izreke presude Višeg suda u Vranju Gž 316/21 od 23.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 316/21 od 23.12.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju P 2107/19 od 02.11.2020. godine, u stavu prvom izreke, tako što je ukinut platni nalog Osnovnog suda u Vranju Pl 836/19 od 23.09.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2019. godine do isplate, kao i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara i odbijen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom izreke, kojim je odbijen kao neosnovan prigovor litispendencije. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u stau trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove prvostepenog postupka u iznopsu od 18.950,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 15.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz člana 17. Zakona o obligacionim odnosima i člana 23. Zakona o advokaturi, u vezi člana 6. Ugovora o pružanju pravnih usluga od strane advokata zaključenog među parničnim strankama 03.02.2017. godine, ukinut je platni nalog nalog Osnovnog suda u Vranju Pl 836/19 od 23.09.2019. godine kojim je naloženo tuženom da tužiocu po osnovu računa br. 549/19 od 08.05.2019. godine naknadi troškove za sastav prigovora radi ubrazanja postupka u predmetu R4 I 1516/17, kao pravnog sredstva kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, jer ugovorom zaključenim među stranakama nije ugovorena isplata naknade za pružene advokatske usluge u slučajevima u kojima tuženi kao korisnik usluga tužioca ne uspe u sporu, a sastavljeni prigovor radi ubrzanja postupka je odbačen, jer tužilac nije imao uredno punomoćje za njegovo podnošenje.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji radi novog tumačenja prava, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, ne postoji potreba ni da se odlučuje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, jer tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnžanu presudu iz koje bi proizlazilo da je na drugačiji način odlučivano u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.09.2019. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 6.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
