Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Pošto je drugostepeni sud delimično preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, sledi da je revizija dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je odlučivanje o posebnoj reviziji suvišno.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom (preinačujućem) delu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 St 884/2018 od 09.10.2019. godine, utvrđeno je da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu St 50/2010, tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa je stečajnom sudiji naloženo da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao. Stečajni postupak koji je, protiv HK „Visokaza“ A.D. „Svila“, pokrenut 19.06.2009. godine, je u toku. U tom postupku donet je Zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja od 02.10.2009. godine kojim je tužiocu priznato potraživanje u četvrtom isplatnom redu u iznosu od 393.686,00 dinara. Prema izveštaju Privrednog suda u Valjevu St 50/2010 od 17.12.2010. godine, potraživanje tužioca obuhvata: glavni dug od 120.543,43 dinara, kamatu 132.454,00 dinara i troškove postupka od 46.781,00 dinara, ukupno 299.778,43 dinara, tako što je zatezna kamata obračunata u skladu sa Odlukom Ustavog suda, a Zaključak suda nije menjan nakon preračuna zatezne kamate.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio tako što je tuženu obavezao da mu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos nenaplaćenog potraživanja u postupku stečaja St 50/2010 koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u od 393.686,00 dinara, jer je zaključio da tužiocu pripada pravo na kamatu obračunatu konformnom metodom, imajući u vidu da je takav metod obračuna bio na snazi u vreme donošenja zaključka Privrednog suda u Valjevu St 16/09 od 02.10.2009. godine.

Drugostepeni sud je, pobijanim delom presude, preinačio prvostepenu presudu tako što je tuženu obavezao da tužiocu isplati iznos od 299.778,43 dinara, a odbio tužbeni zahtev tužioca za razliku između tog i prvostepenom presudu priznatog iznosa od 393.686,00 dinara, pošto je zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je tužiocu dosudio iznos od 393.686,00 dinara po osnovu neisplaćenih zarada i kamate obračunate konformnim metodom, smatrajući da tužiocu pripada kamata obračunata metodom prostog interesnog računa, na osnovu odluke Ustavnog suda I Uz 82/09 („Službeni list SRJ“, br. 9/01).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/2007... 103/15), propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se.

Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom komformne metode. Međutim, takav obračun, predstavlja obračun kamate na kamatu, što je suprotno načelu zabrane anatocizma sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pošto se tako zakonska zatezna kamata, od pretpostavljene štete, transformiše u novčanu kaznu čija visina znatno premašuje pretrpljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno. Odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana Zakonom za ceo period u kom se kamata obračunava. Ako je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je, po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu, primenom metode prostog interesnog računa. Prema pravnom stavu o sprovođenju izvršenja izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, utvrđenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.04.2013. godine, a koja izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po zakonu koji je u tom delu prolašen neustavnim, sud će, po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine, metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje odredbu člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

U konkretnom slučaju tako je i postupljeno u postupku stečaja u kom je, novim obračunom, utvrđeno ukupno nenamireno potraživanje tužioca u iznosu od 299.778,43 dinara, tako što je zatezna kamata preračunata u skladu sa odlukom Ustavnog suda RS o metodu obračuna zatezne kamate, pa je tužena dužna da taj iznos isplati tužiocu, kako je pravilno odlučio drugostepeni sud. Zbog toga tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić